„Sve da mi nestane, ja bih se ovim poslom bavio u naredna tri života“
Suština privatnog biznisa jeste da postanete vlasnik svog sna i mlade u Srbiji trebalo bi više usmeravati i ohrabrivati da razmišljaju u tom pravcu. Mislim da mi to ne radimo dovoljno, izajvio je osnivač i vlasnik kompanije Represent Communications Borislav Miljanović.
“Ja sam shvatio da treba da se bavim privatnim biznisom i da postanem vlasnik svog sna. Jer koja god plata da bude za neki posao koji radim, koja god pozicija da se dobije meni je to bilo to je to. Idem na posao, vraćam se i čekam penziju. To me toliko ubijalo. Shvatio sam da moram da krenem gde nema gornje granice, sloboda mi je bila najvažnija. Nisam se pokajao ni posle 20 godina”, kazao je Miljanović u emisiji Tri tačke na TV N1.
Na pitanje da li smatra da se preduzetnici rađaju ili stvaraju, kaže da postoji određeni procenat ljudi koji se svakako rađaju za to.
“Za ovu državu je problematično jer nemamo odnos prema mlađima da ih ohrabrujemo, da učimo one koji imaju takav duh ali su u okruženju koje im kaže – nemoj da talasaš, bolje idi u neku sigurnu firmu, javno preduzeće…. Možda bi ti mladi ljudi se bolje razvijali da smo ih nekada učili da je privatni biznis sloboda, kreativnost,…”, smatra on i dodaje:
“Sloboda je najveća cena da možeš da upravljaš svojim vremenom i svojom karijerom. A ne da svi pričaju o biznisu kao prevari, tajlkunima koji su pokrali državu i društvo”.
“Sutra sve da mi nestane ja bih se bavio opet isto ovim i čini mi se da bih isto uživao jer sam već to doživeo. Ne može nijedan biznis da se radi samo uzlazno 20 godina, bilo je i padova ozbiljnih kad smo jedva živi ostali kao firma i ja kao vlasnik. Ali bez obzira ja bih se ovim poslom bavio u naredna tri života. Kad sam dobio nagradu Društva Srbije za odnose s javnošću za životno delo “Srđan Đurić” šalio sam se da treba da idem u penziju sa 47 godina a onda sam shvatio da treba novu karijeru da gradim, motivisan sam kao da sam tek krenuo da radim”.
Govoreći o tome da li je u Srbiji teže pokrenuti posao nego negde drugde, Miljanović je stava da je čak i lakše.
“Teže je jer nema pravila, ali ovde nemate toliku tradiciju i toliko nakupljenog kapitala u rukama pojedinih porodica. Ako ste dobar pekar, vredni ste, mnogo lakše možete da razvijate taj biznis nego u Nemačkoj gde postoje proodice sa tradicijom od 150 godina. Srbija ima potencijala, može da se dobro živi. U budućnosti neće biti mnogo važno gde živite jer će poslovi da se rade na daljinu. Ali budi vredan da uspeš a ne da čekaš da te neko drugi povuče”.
Prema njegovom mišljenju, senzibilitet mlađih generacija je drugačiji u pogledu toga kako se osećaju prema zemlji u kojoj su rođeni i na odluku o tome da li će ovde ostati da žive utiču faktori koji nisu toliko uticali na recimo njegovu ili neke prethodne generacije.
“Ako odeš u London ili Njujork i tamo pereš sudove, to nije kvalitet života za mene. Ali dolaze mladi koji nemaju taj senzibilitet – Srbija je moja zemlja, ja sam ovde rođen, nego cene da li je Srbija dovoljno interesantna da ostane tu da živ, da li mu je povoljno znanje, mogućnost i trošak života pa da ostane tu. To je sad izazov kako da njima napravimo Srbiju interesantnom za život”.
Govoreći o industriji komunikacija i marketinga, Miljanović kaže da je dokaz koliko se sve strahovito brzo menja to što je u odnosu na recimo period od pre samo sedam godina kada je doktorirao, sada aktuelno možda 20 odsto toga o čemu je tada govorio.
“Mladi su non-stop na telefonu, ne gledaju TV, ne čitaju novine, beže od oglasa. Moramo da nađemo novi način. Još nije pronađen model. I advertajzing industrija u SAD se okrenula content marketingu, ka pravljenju sadržaja koje publika hoće, koji je publici potreban. Da budemo prijatelji sa svojim klijentima, da im pomognemo u odlukama i da se obrazuju”.
Izvor: BIZLife/N1/Tri tačke
Foto: Promo
