SVE MANJE BEBA: Srbija ruši sopstvene negativne rekorde
U Srbiji je prošle godine rođeno najmanje beba od Prvog svetskog rata, a od 169 opština u Srbiji samo pet njih je tokom 2017. godine imalo pozitivni prirodni priraštaj.
Međutim, iako je u našoj zemlji rođeno najmanje beba od početka 20. veka – svega 64.374 novorođenčeta, demografi predviđaju da će se kriza rađanja nastaviti i intenzivirati u vremenu koje dolazi.
Svoje sumorne procene baziraju na činjenici da se nastavljaju intenzivne migracije mladih osoba od kojih se očekuje da popravljaju natalitetnu statistiku nacije, ali i na podatku da sve veći broj bračnih parova odlaže roditeljstvo i ostaje samo na jednom detetu, dok je broj abortusa i dalje veoma zabrinjavajući.
Ovo su samo neki od upozoravajućih podataka koji su se čuli na okruglom stolu pod nazivom „Bela kuga u Srbiji – kako je nastala i kako je sprečiti“, koji je organizovao Odbor za humanu reprodukciju Srpske akademije nauke i umetnosti.
„Depopulacija je realnost i neposredna budućnost Srbije. Naša zemlja sredinom veka će biti zemlja sa malobrojnijom i starijom populacijom nego što je danas. Na osnovu rezultata različitih istraživanja možemo prognozirati da će se kriza rađanja u Srbiji ne samo nastaviti, već i produbiti u vremenu koje dolazi. Zbog toga je neophodno poboljšanje opštih društvenih uslova i snažan politički odgovor u cilju podsticanja rađanja“, istakla je dr Mirjana Rašević, direktorka Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka.
Analizirajući kakav je politički odgovor na izuzetno nizak nivo rađanja, ona je podsetila da u Srbiji egzistiraju dve direktne mere populacione politike važne za podsticanje rađanja – roditeljski dodatak i odsustvo povodom rođenja deteta.
„Komparativna analiza iznosa nadoknade zarade i dužine porodiljskog i odsustva radi nege deteta među evropskim zemljama pokazuje da ovaj sistem u Srbiji spada među darežljivije u Evropi. Međutim, i pored toga, snažan finansijski podsticaj za rađanje dece u Srbiji nije dovoljno efikasan”, zaključila je dr Mirjana Rašević.
Vlada Srbije je prvi put 31. januara 2008. godine usvojila dokument pod nazivom Strategija podsticanja rađanja, koja je uglavnom ostala mrtvo slovo na papiru, jer je doneta u vreme kada je svetska ekonomska kriza zakucala i na vrata naše zemlje.
„Nalazi istraživanja sprovedenog u maju ove godine pokazali su da se Strategija ograničeno sprovodila od usvajanja i da se ograničeno sprovodi i danas. Zbog toga je Savet za populacionu politiku Vlade Srbije doneo odluku o potrebi revizije aktuelne strategije“, zaključila je dr Mirjana Rašević.
[preporucene_vesti ids=“275691″]
Izvor: Politika
Foto: Pixabay
jasna
Da li je iko pitao mlade ljude zašto se ne odlučuju da radjaju više dece, bar troje u porodici? Previše se priča, a malo radi, a mladi su nezaposleni, nesigurno je zaposlenje, plate su male, ne mogu da dodju do stana-kuće, krediti su bezobrazno surovi sa viskokim kamatama, država, tj. vlast nije zainteresovana za mlade, već samo za sebe, partijski se zapošljava, sve je moralno uništeno, od obrazovanja do svakodnevnog života, puno je kriminala i korupcije, bahatosti na najvišim nivoima vlasti, neodgovornosti...u takvom ambijentu mladi ljudi su ogorčeni i nezadovoljni i beže odavde, a stariji ćute i sede kod kuće i kritikuju, ali se ne pomeraju već sve više podržavaju nesposobnu vlast i hrle u redove SNS. Bela kuga je kazna za pasivnost i pristajanje na poniženja i siromaštvo.