Sve se trese kad Kina uvozi magarce

U želji da poveća broj magaraca koji je poslednjih godina u padu, Kina preti da potpuno poremeti tržište u pojedinim afričkim zemljama iz kojih uvozi na hiljade ovih životinja.

Želatin koji proizvodi magareća koža ključni je sastojak jednog od omiljenih kineskih tradicionalnih lekova. Poznat je kao „ejiao“, a koristi se za lečenje mnogih bolesti od prehlade pa do nesanice.

Ali kako se ova ekonomska sila okreće prema naprednoj industriji, koja je daleko od tradicionalne poljoprivrede, uzgajanje magaraca je u padu. Statistika pokazuje da je u poslednje dve godine broj grla pao sa 11 na 6 miliona.

Kina sada sve više traži izlaz u Africi kako bi popravila tu statistiku, i uvozi magarce iz zemalja širom kontinenta. Ali cvetanje te trgovine sprečava nekoliko stvari.

Niger je poslednja u nizu afričkih država koja je zabranila prodaju, nakon skoka izvoza Kini. Vladini zvaničnici su saopštili da je 80.000 životinja prodato ove godine, u poređenju sa 27.000 u 2015. godini, tako da su upozorili da će se magareća populacija „desetkovati“ ako se nastave ovakvi trendovi.

U avgustu, Burkina Faso je preduzela isti korak, nakon što je 45.000 magaraca zaklano za šest meseci, od ukupne populacije od 1,4 miliona. U oba slučaja, skočila je vrednost magaraca pa je došlo i do priliva deviza. Međutim, i to je imalo svoju cenu.

Osim što je manje magaraca, nova industrija izazvala je ekološke i ekonomske probleme. Širenje klanica izazvalo je reakciju. u selu Balo u Burkini Faso, lokalni farmeri su navodno napali i zatvorili klanicu u znak protesta zbog krvi i iznutrica koje su se izlivale u njihove zalihe vode.

Magareći bum privukao je i poljoprivrednike koji su se bavili drugim granama, što je rezultiralo inflacijom. „U Nigeru i Burkini Faso rastuća vrednost magareće kože i mesa stvorila je inflatorni uticaj na druge sektore“, rekao je doktor Emanuel Igbinoba.

„Cena ostalih životinja porasla je zbog magaraca, a ne zato što je postojala potražnja za tim životinjama, što je izazvalo neravnotežu u privredi“, kazao je.

Zemlje izvoznice nemaju odgovarajuće propise, kaže Erik Olander koji trenutno radi na tome da se ta praksa promeni.

„Kao i kod druge stoke, obim potražnje u Kini je često toliki da brzo iscrpi bilo koji izvor snabdevanja“, kaže on i dodaje da bi države koje trguju s Kinom morale da regulišu tu trgovinu tako da ne idu na štetu sopstvenom narodu.

„Kineski veliki apetit za magarcima stvara prilike za izvoznike, ako pomno planiraju“, kaže Igbinoba. Prema njegovim rečima, ukoliko bi se afričke države dobro organizovale, magarac može biti važan izvor prihoda.

Burkina je najavila planove regulacije prodaje magaraca, ali će se suočiti s konkurencijom kontinentalnih rivala. Velike privrede poput Kenije i Južne Afrike postepeno povećavaju svoje objekte kako bi mogli ispuniti kinesku potražnju, a procvetalo je i crno tržište.

Očekuje se da će se kineska potražnja porasti sa rastućom potrošačkom klasom koja je spremna da plati za luksuzne proizvode poput „eijaa“.

Izvor: B92