Sve veći jaz i unutar evrozone
Razlike u bogatstvu između zemalja evrozone su u porastu i dok rast cena nekretnina pomaže Nemcima da postanu još bogatiji, južnoevropske zemlje zaostaju, pokazalo je istraživanje.
Dok je jaz između severnih zemalja, kao što je Holandija, i južnih država, poput Portugalije, odavno fenomen evrozone, istraživanje jednog sektora nemačkog fonda Flossbach von Storch pokazuje da se ta razlika povećava.
Uzimajući u obzir spisak stavki, kao što su nekretnine, deonice, umetnički predmeti i skupo vino, istraživanje je pokazalo da je bogatstvo u Nemačkoj i Austriji poraslo u 2015. za više od 7 posto u odnosu na godinu ranije.
To je otprilike dvostruko veća stopa rasta od one u Italiji i Španiji, dok su Grci zabeležili pad bogatstva za više od 4 posto. Cene nekretnina, koje su skočile za više od 6 posto u Nemačkoj, bile su najveći pokretač bogatstva.
Te razlike dovode do političke napetosti u 19-članoj evrozoni, dok niže cene nekretnina u južnim zemljama pogađaju tamošnje banke koje drže kuće i poslovne nekretnine kao jemstva za kredite.
„Do 2006. godine kada je došlo do pucanja balona na tržištu nekretnina, zemlje na jugu imale su uzlet. Sada se nalaze u situaciji sličnoj onoj u Japanu“, rekao je Tomas MaJer, osnivač instituta koji je sproveo istraživanje.
Japan se već dugo bori s uglavnom stagnirajućom privredom i sve većim državnim dugom. Neki ekonomisti strahuju da zemlje u Evropi čeka slična sudbina. „Zemlje na severu nisu imale tako jaku inflaciju i prošle su bolje“, rekao je Mayer.
Evropska centralna banka potvrdila je taj opšti trend, objavivši da se jaz između slabijih i jačih zemalja u evrozoni povećava, a ne smanjuje, kako je izvorno zamišljeno kada je stvorena jedinstvena valuta.
Izvor: Poslovni.hr
