TABAKOVIĆ I NESTANAK ZLATA: Šta je ovde tema?

Srbija je 2001. godine prodala oko 16,8 tona zlata nasleđenog sukcesijom od SFRJ i oko pet tona zlata koje je bilo u trezorima NBJ, pišu današnje Novosti.

U sukcesiji je od 46,1 tone zlata SFRJ, SR Jugoslaviji pripalo oko 16,8 tona zlata, koje je prodato u periodu 2001-2002, prenosi list pozivajući se na NBS.

Podsećajući  na nedavne reči guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković da se ne zna gde je nestalo 46,1 tona zlatnih poluga SFRJ, list navodi da su – podeljene i prodate.

Tih 16,8 tona zlato iz sukcesije se nalazilo na računu kod Banke za međunarodno poravnanje (BIS) u Bazelu, a nezavisno od tog zlata, u drugoj polovini 2001. godine, iz naše zemlje je Narodna banka Jugoslavije iznela oko pet tona zlata radi njegove dorade, koje je nakon toga prodala na međunarodnom tržištu, navodi list.

Prema pisanju lista, sudbina novca od tog zlata ni dan-danas nije poznata, a NBS tvrdi da nadležne službe rade na razotkrivanju puteva ovog novca.

Prema podacima za kraj jula ove godine, Narodna banka Srbije je raspolagala sa 18,5 tona zlata, što ukupno čini oko 7,5 posto deviznih rezervi, kažu u NBS. Od toga se oko jedna tona nalazi na računu NBS u BIS u Bazelu, prenosi list.

To je stanje od 2006. kada je Crnoj Gori isplaćen pripadajući deo od 1,2 tone po Sporazumu o sukcesiji. Ostatak deviznih rezervi u zlatu čuva se u trezorima NBS, pišu Novosti.

Narodna banka Srbije u odgovoru listu Danas, koji se takođe bavi ovom temom, napisala je:

„Do momenta deblokade finansijske aktive bivše SFRJ, na računu kod Banke za međunarodno poravnanje (BIS) u Bazelu se nalazila oko 46,1 tona zlata bivše SFRJ kojom je pre blokade upravljala Narodna banka Jugoslavije. Primenom propisane kvote od 36,52 odsto, prema Prilogu Sporazuma o pitanjima sukcesije, Saveznoj Republici Jugoslaviji je pripalo oko 16,8 tona zlata, koje su prodate u periodu od 2001. do 2002. godine“, kažu u Centralnoj banci.

Dakle, niti je Srbija ikada imala 46 tona zlata u BIS-u, niti je nepoznato kako je od onog zlata koje je imala ostala samo jedna tona, piše Danas. Guverner NBJ u to vreme je bio Mlađan Dinkić, koji se čudi što se ovo pitanje uopšte pokreće, kada su svi podaci o kupovini i prodaji državnog zlata potpuno javni.

„Zaista ne znam i ne razumem na šta je guvernerka mislila u svojoj izjavi. Svi podaci o kretanju deviznih rezervi Narodne banke, koji uključuju i zlato kao sastavni deo tih deviznih rezervi, su potpuno javni i objavljuju se redovno na mesečnom nivou. Ne postoje nikakve tajne niti misterije u vezi sa time i sve je oduvek bilo dostupno javnosti već 15 godina. Za vreme mog trogodišnjeg guvernerskog mandata devizne rezerve NBS su uvećane skoro 10 puta“, kaže Dinkić za „Danas“.

Prema njegovim rečima, kada je postao guverner, Srbija je imala svega oko 360 miliona dolara u deviznim rezervama, da bi do kraja njegovog mandata devizne rezerve koje uključuju i zlato, bile povećane na 3,3 milijardi dolara.

„Ukupne devizne rezerve svake centralne banke sastoje se iz efektive i depozita u inostranstvu, hartija od vrednosti, zlata i specijalnih prava vučenja. Ta struktura uvek varira i zavisi od konkretnih potreba države i privrede za likvidnim sredstvima kako bi se nesmetano mogla obavljati plaćanja prema inostranstvu. Suštinski je za svaku centralnu banku jedino bitan ukupan nivo deviznih rezervi, nezavisno od njihove strukture, a ja sam svojim naslednicima ostavio u nasleđe deset puta više nego što sam zatekao, na šta sam veoma ponosan“, kaže Dinkić.

Bivši guverner, a kasnije i ministar finansija i privrede, dodaje da su procedure za rukovanje deviznim rezervama striktno regulisane i da se time „oduvek bave profesionalne službe u okviru deviznog sektora NBS, a isti je slučaj I u svim drugim centralnim bankama u svetu“.

“Za vreme mog mandata, NBS je i prodavala i kupovala zlato u zavisnosti od potreba za likvidnošću. Tako su radili i moji naslednici, kao uostalom i sve centralne banke u svetu, tako da zaista ne razumem šta je ovde tema i zašto je to interesantno za javnost, s obzirom da su svi podaci o tome već odavno objavljeni”, zaključuje Dinkić.

Izvor: Novost, Danas, Tanjug