TEST SAMOSTALNOSTI i IT: Koliko će i koga koštati reforma paušala?

Najavljene izmene Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje izazvale su brojne i oprečne reakcije stručne i šire javnosti.

Vlada je najavila da će tim izmenama od sledeće godine biti obezbeđeni poreski podsticaji za novo zapošljavanje uključujući i zapošljavanje mladih koji tek ulaze na tržište rada, pa će oni koji nisu bili zaposleni tokom 2019. godine biti oslobođeni plaćanja 70 odsto poreza na zarade i doprinose za njih tokom 2020. godine, odnosno 65 odsto 2021. i 60 odsto 2022. godine.

Ta mera će se odnositi na zapošljavnje nezaposlenih bez obzira da li su prijavljeni kod nacionalne službe za zapošljavnje, studenata i preduzetnika – paušalaca.

Ono što je izazvalo najviše pažnje jeste svakako uvođenje takozvanog Testa samostalnosti preduzetnika paušalaca, kao i s tim povezan paket poreskih olakšica.

I dok jedni smatraju da će ta mera teško pogoditi najpropulzivniji sektor u Srbiji – IT i da će mnoge kompanije početi da sele svoje poslovanje van zemlje, drugi smatraju da nije fer da celokupna radna snaga jedne IT kompanije budu paušalci i da je vreme da i oni plate svoj deo poreskog kolača.

Šta donosi Test samostalnosti?

Prema Nacrtu zakona, uvelo bi se devet kriterijuma za test samostalnosti paušal agencije. Ako se ispuni pet od devet, smatraće se da paušal agencija ne ispunjava uslov samostalnosti što implicira drugačiji način oporezivanja, odnosno obavezu plaćanja poreza u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana i odgovarajućih doprinosa.

Ovo su kriterijumi:

– Nalogodavac definiše radno vreme i/ili preduzetnik ima pravo na odmor i odsustva uz naknadu i nalogodavac ga odobrava

– U ugovoru postoji klauzula o zaštiti konkurencije

– Nalogodavac oglašava pozicije za koje angažuje preduzetnika ili u tu svrhu angažuje agencije koje se bave posredovanjem u zapošljavanju

– Preduzetnik obavlja posao kod nalogodavca radeći u timu sa zaposlenima ili sa drugim preduzetnicima

– Preduzetnik koristi prostorije koje obezbeđuje ili poseduje nalogodavac i/ili koristi materijalna i nematerijalna sredstva za rad koje obezbeđuje nalogodavac

– Nalogodavac vrši osposobljavanje preduzetnika i rukovodi procesom rada.

– Najmanje 70% prihoda u 12 meseci preduzetnik ostvaruje kod nalogodavca.

– Preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti poslodavca i za to ne preuzima poslovni rizik prema klijentima nalogodavca

– Preduzetnik je angažovan kod nalogodavca više od 130 dana u 12 meseci

Prvi srpski odgovor na Uber-like zapošljavanje

Profesor Pravnog fakulteta Svetislav Kostić, koji je bio u timu koji je radio na izmenama zakona, objašnjava da Test samostalnosti predstavlja prvi srpski odgovor na globalni problem tzv. Uber-like employmenta (npr. engleski sudovi su još pre više od godinu dana rekli da je ideja da na teritoriji grada Londona postoji 25.000 samostalnih pružalaca prevoznih usluga, citiram, smešna).

I to odgovor koji je praćen poreskim podsticajem, odnosno merama koje će omogućiti srednjoročno rešavanje ovog problema (3 godine) i to na način koji neće dovesti do smanjivanja prihoda radnika-pružalaca usluga, niti do porasta rashoda poslodavaca.

“Sve ovo uz porast prihoda Fonda za zdravstveno osiguranje. Paket je inače osmišljen u bliskoj saradnji sa privredom, prvenstveno IT sektorom gde je ova pojava najprisutnija i gde bi njeno rešavanje na silu (kao što se to predlaže u nekim zemljama) moglo da ima jako pogubne posledice”, piše Kostić.

Koliki su troškovi?

A kakve bi posledice, odnosno troškovi reforme paušala bile u prelaznom periodu, pokušali su da obračunaju u kompaniji WTS Srbija, koja se bavi finansijskim savetovanjem.

U tekstu menadžera za finansijsko savetovanje i tranferne cene Srećka Ćosovića se navodi da bi predložene zakonske izmene dovele do toga da se najveći broj paušalaca iz IT sektora smatra zaposlenima, pa bi se povećali troškovi poreza i doprinosa na njihova primanja. „Međutim, napominjemo  da ako kompanija u radni odnos primi lica koje je ranije angažovala kao preduzetnike može steći poreska oslobođenja. Ta oslobođenja za poreze i doprinose će iznositi: 70% za 2020, 65% za 2021. i 60% za 2022. godinu. Ključni uslov je da kompanija u navedenom periodu ne smanjuje ukupan broj zaposlenih“.

Koliki će biti troškovi predloženih reformi u prelaznom periodu, tokom kog će postojati oslobođenje dela plaćanja za poreze i doprinose, u toj kompaniji su izračunali na primeru u kojem je primenjeno oslobođenje od 65 odsto, kao prosek za trogodišnji period.

Obračun je vršen u EUR na mesečnom nivou. Obračun je vršen za različite iznose mesečne fakture paušalca prema kompaniji (1.000 EUR, 1.500 EUR, 2.000 EUR i 3.000 EUR). Osnovica za poreze i doprinose paušalaca je prosečna bruto zarada na nivou Republike Srbije.

Ko će ih snositi?

Razumno je pretpostaviti da će to pitanje biti rešeno pregovorima između programera i poslodavca. Rezultat pregovora će zavisiti primarno od tržišnih prilika i nivoa kvalifikovanosti preduzetnika. Radi jasnijeg pregleda, analizirali smo dva ekstremna scenarija:

Scenario 1: neto iznos koji pripada paušalcu posle plaćenih poreza i doprinosa će biti neto zarada u radnom odnosu. Prema tome, troškove snosi kompanija. Poredićemo troškove koji kompanija snosi po fakturama i troškove koji snosi primenom novih propisa

Scenario 2: iznos koji je paušalac fakturisao kompaniji će biti ukupan trošak zarade po osnovu ugovora o radu. Prema tome, troškove snosi paušalac. Zato poredimo trenutna neto primanja paušalca posle plaćenih poreza i doprinosa i neto zaradu po radnom odnosu

Scenario 1 – fiksna neto primanja paušalca

U narednoj tabeli je prikazan scenario 1:

Zanimljivo je da primena novih propisa uz poreska oslobođenja dovodi do smanjenja ukupnih troškova poslodavca u primeru od 1.000 EUR. Takođe, uvećanje troškova u primeru od 1.500 EUR je neznatno. U primerima od 2.000 EUR i 3.000 EUR uvećanje je veće, ali manje od 10%.

Scenario 2 – fiksni kompanijski troškovi

U narednoj tabeli je prikazan scenario 2:

Zanimljivo je da primena novih propisa uz poreska oslobođenja vodi većim neto primanjima u primeru od 1.000 EUR. Neznatno smanjenje se javlja u primeru od 1.500 EUR. U primerima od 2.000 EUR i 3.000 EUR primanja se smanjuju, mada manje od 10%.

Napominju da su prikazani obračuni  isključivo indikacije informativnog karaktera i da se za preciznije obračune u cilju donošenja treba obratiti konsultantskom timu kompanije.

Izvor: BIZLife

Foto: Pikwizard, BIZLife