X
  • English
X

Test

Kolike su razmere ogromnih požara u Amazoniji možda najuverljivije pokazuju satelitski snimci koje je objavila Američka svemirska agencija NASA.

Uznemirujući snimci NASA ukazuju na razmere požara koji su u proteklom periodu zahvatili amazonsku prašumu, često nazivanu — pluća planete.

Vatra i dim iz Amazona jasno se vide iz svemira, a fotografije koje je objavila NASA jasno pokazuju da je situacija u nekoliko brazilskih država zastrašujuća. Snimci prikazuju i porast vatre i dima u brazilskim državama Rondoniji, Mato Grosou i Amazonasu.

​Više od polovine požara je u ogromnom Amazonskom basenu, gde živi više od 20 miliona ljudi.

Od početka godine izbilo je više od 75.000 požara, što je 83 odsto više u odnosu na prošlu godinu, a najviše ot kada se vodi evidencija o tome. Poslednji požari divljaju već tri sedmice, što je podstaklo antivladine proteste i alarmiralo međunarodnu javnost.

Ekološke organizacije i istraživači kažu da su vatru najvjerovatnije zapalili ljudi koji su želeli da očiste zemlju da bi je koristili u poslovne svrhe.

„Nezapamćeni požari koji pustoše Amazon su međunarodna tragedija i opasan doprinos klimatskom haosu“, rekao je Kristijan Poarije, programski direktor neprofitne organizacije „Amazon voč“.

U međuvremenu, brazilski predsednik Žair Bolsonaro uputio je vojsku da pomogne u gašenju.

Blizu tačke bez povratka – opasnost po čitav svet

Prema najnovijem istraživanju, seče, paljenja, suše i poplave uskoro bi mogle da nanesu dovoljnu štetu prašumi u Amazoniji od koje ne samo da neće uspeti da se oporavi, već će najveća svetska prašuma ući u ciklus odumiranja.

„Ukoliko Amazonska prašuma dostigne dovoljan nivo gubitka zelenog pokrivača, čitav region pretrpeće nepopravljive promene koje će promeniti zeleni krajolik u savanu sa raštrkanim delovima pod niskim zelenilom, a gubitak biodiverziteta biće katastrofalan po čitav svet.“

Upozorenje dolazi iz izveštaja istraživanja objavljenog u časopisu Sajens advanses (Science Advances), čiji su autori Karlos Nobre, predsedavajući odeljenja za klimatske promene na brazilskom nacionalnom Institutu za nauku i tehnologiju (INPE), i Tomasa Lavdžoja sa Univerziteta „Džordž Mejson“ u SAD.

„Amazonski sistem je blizu tački bez povratka“, naveo je Lavdžoj.

Ivan je rođen 1991. godine, i prvi deo svog života proveo je na Kanarevom brdu, gde je završio OŠ „Ivo Andrić“. Ivan je još u osnovnoj školi razvio ljubav prema računarima, koju je malo zapostavio tokom srednje škole kako bi se posvetio zabavi i druženju. Prvu godinu srednje škole pohađao je u gimnaziji „Milutin Milanković“ kao stipendista, nakon čega se prebacio u XIV beogradsku gimnaziju.

Tokom studija je imao par „hakerskih” izleta , nakon čega je shvatio da želi da se bavi nečim konkretnim. Iako nije znao kakav proizvod tačno želi da napravi, znao je da taj proizvod mora da ima svrhu i da koristi brojnim kompanijama i ljudima. Može se reći da je u tome uspeo, s obzirom na to da je osnivač uspešnog startapa „Workpuls“, platforme za praćenje radnih aktivnosti zaposlenih, kao i „WorkChain-a“, iza koga stoji „Ethereum“ blockchain platforma uz pomoć koje se, umesto korišćenja tradicionalnog načina isplaćivanja, zaposlenima automatski isplaćuju plate.

Ima li nešto čega ste se odrekli kako biste stigli gde ste sada?

Ne bih rekao da sam morao ičega u potpunosti da se odreknem, ali sam svakako morao da odredim prioritete na drugačiji način i posvetim malo više pažnje svom biznisu kako bi on uspeo.

Da li je uspeh stigao do vas, ili ste vi „stigli“ uspeh?

Uspeh i ja smo se našli na pola puta. Moja upornost je svakako doprinela tome, ali ne mogu reći da nisam imao sreće u biznisu, tako da je na neki način i uspeh stigao do mene.

Koja je najvažnija lekcija koju ste naučili u dosadašnjem radu?

Posle nekoliko ideja i vremena koje je bilo potrebno da bih svoj biznis doveo do nivoa na kome je sada, definitivno sam se naučio strpljenju.

Šta je krajnji cilj?

Ne bih mogao još uvek da odredim konkretan krajnji cilj. Idem korak po korak, dostižem neke manje ciljeve dok se taj krajnji u potpunosti ne iskristališe.

_________________________________________________________

Lično

Omiljeni predmet u školi? Tehničko

Prvi posao? Software Developer

Poslovni uzor? Rajan Fajf, takođe i mentor

Pesma kao moto? Pitbull ft. Kristina Agilera – “Feel This Moment” – zbog stihova “ask for money get advice, ask for advice get money twice”

Nemački producenti videa na Jutjubu žele da tuže paltformu jer su nezadovoljni algoritmom koji im smanjuje prihode od reklama, ali žele da budu priznati i kao „zaposleni“ na ovoj platformi.

U petak je isticao rok koji su nemačka Unija Jutjubera i sindikat IG Metal postavili divovskoj video-platformi tražeći bolje uslove rada za producente videa.

„Ako ne bude odgovora, onda ćemo morati malo da zategnemo stvari i povećamo pritisak“, kaže za Dojče vele Robert Fus iz sindikata, pre nego što je ultimatum istekao. Međutim, Jutjub je u poslednji čas odgovorio i sada bi trebalo da budu pokrenuti razgovori.

Nemački Jutjuberi i sindikat ipak i dalje govore o mogućnosti tužbe, verujući da platforma krši propise o zaštiti podataka i radnička prava. Ali ovde se ne radi o plati ili pravu na odmor, već o netransparentnosti Jutjuba kada je reč o algoritmu i plasiranju reklama.

Od posla iz snova do noćne more

Jerg Šprave se na Jutjubu proslavio svojim kanalom „The Slingshot Channel“ na kojem testira praćke i katapulte koje sam pravi. Imao je sreće i veštine da mnogi njegovi vido-snimci postanu vrlo popularni na internetu i tako je dobro zarađivao.

Jer više klikova značilo je više para od reklama. Ali pre dve godine je Jutjub promenio pravila igre.

Firmama koje se reklamiraju na ovoj platformi ponuđeno je „prijateljsko okruženje“ u kojem mogu da plasiraju svoje reklame. Snimci koje objavljuje Šprave su recimo ocenjeni kao delimično nasilni – njegovi prihodi od reklama su strmoglavo pali.

„Jutjuber je posao iz snova za mnoge mlade ljude“, navodi Šprave u jednom svom aktuelnom videu. Ali sada je to, tvrdi on, noćna mora, jer više nije moguće da se zaradi za život.

Zato je prošle godine osnovao Uniju Jutjubera, prvu takvu interesnu grupu u ovoj branši. Na Fejsbuku grupa broji preko dvadeset hiljada članova.

„Izgleda kao da Jutjub više na svojoj platformi ne želi nezavisne Jutjubere“, ističe Šprave. Tvrdi da se videi običnih ljudi cenzurišu, odsecaju od reklama ili se čitavi kanali blokiraju. Nasuprot tome, dodaje on, medijski koncerni i poznati imaju povlašćen položaj.

Pre dve godine, baš u vreme kada je Jutjub promenio algoritam za reklame, u Nemačkoj je na snagu stupio zakon koji koncernima preti milionskim kaznama ukoliko relativno brzo ne uklanjaju sadržaje koji su „verovatno protivzakoniti“.

Jutjub poslodavac, a Jutjuberi radnici?

Šprave, ostali Jutjuberi i sindikat sada traže da Jutjub otvoreno objavi na osnovu kojih pravila briše snimke ili ih odseca od reklama.

Formalno, Jutjub nije poslodavac onima koji objavljuju na toj platformi. Pa ipak sindikalac Robert Fus vidi jednostranu zavisnost. „Postoji posredna uslovljenost pošto su Jutjuberi stalno prinuđeni da isporučuju novi materijal jer će inače putem algoritma pasti u zapećak“, objašnjava Fus.

Sindikat zato preti da će izvesti Jutjub pred sud kako bi se proverilo da li se radi o „prividnoj samostalnosti“ kakva je u Nemačkoj zabranjena. Takav odnos nastaje kada zaposleni navodno rade samostalno, kao frilenseri, ali su zapravo zavisni od jednog poslodavca.

U najgorem slučaju po Jutjub, platforma bi morala retroaktivno da uplati zdravstveno i penziono osiguranje, kao i da Jutjuberi budu kao i klasični radnici zaštićeni od neutemeljnih otkaza.

Ipak, stručnjaci za radno pravo misle da je to pustolovna tužba i ne vide mnogo izgleda na uspeh.

Piše: Milenko Vasović

Vozio sam se “Milošem Velikim” od Obrenovca do Ljiga. Prijatelji me pitaju kakv je auto-put, kao da je to nešto što se proba, što ima ukus. Sem nekoliko neravnina, reklo bi se da je dobar, a koliko će to trajati tek ćemo videti. Međutim, moj glavni utisak je da je “Miloš”, iako se putarina ne naplaćuje – neiskorišćen, takoreći prazan u poređenju sa Ibarskom magistralom koju treba da rastereti. A šta će tek biti kada se vožnja bude plaćala?

Ima više razloga zbog kojih za automobile ne bi trebalo ni uvoditi putarinu. Prvi je taj što je Ibarska bila mirnodopska fabrika smrti. Koliko je bilo tragedija, koliko je mladosti ugašeno, koliko porodica zavijeno u crno na ovom asfaltu? Samo od 2000. godine do danas na Ibarskoj je poginulo više od 700 ljudi ili u proseku troje svakog meseca.

Auto-put je i građen zato što Ibarska više nije mogla da izdrži desetine hiljada vozila dnevno. U tom saobraćajnom ruletu nesreće su se podrazumevale, a njih je u pojedinim godinama bilo i više od hiljadu. Kolika je to materijalna šteta sami bog zna.

Logično bi bilo da “Miloš Veliki” kada bude kompletiran preuzme veći deo saobraćaja od Čačka do Beograda. A da li će tako i biti? Znamo kakve su plate u Srbiji i nema sumnje da će mnogi vozači čija je platežna moć skromna izbegavati “Miloša”. Već čujem komentare, “čim se uvede putarina vraćamo se na Ibarsku”.

Izbegavaće “Miloša Velikog” i kamiondžije i vozači autobusa i svi kojima je vožnja biznis. Uostalom, to rade gde god mogu i u drugim delovima Srbije. I to bi naše vlasti morale da znaju. Džaba smo pravili “Miloša” ako saobraćaj ostane na Ibarskoj. Zato bi kamione i ostala biznis vozila trebalo nekom vrstom prinude naterati na auto-put. Oni i treba da plaćaju putarinu. A vozače privatnih automobila osloboditi tog nameta kako bi Ibarska izgubila epitet magistrale smrti.

Drugi argument protiv putarine je početak i kraj auto-puta. Tu nema nikakvog tranzita. Tuda će tek sporadično proći po neki stranac, njega će u najvećem procentu koristiti građani Zapadne Srbije i Sandžaka. Dakle, vlasnici i finansijeri auto-puta. Jednog dana kada se i ako se spoji sa crnogorskom magistralom lako je uvesti naplatu.

Stanovnici ovog dela Srbije najduže su čekali na “tri trake”, a u međuvremenu je i njihovim novcem građeno na drugim, prioritetnijim stranama. Valjalo bi da i zbog toga budu na neki način nagrađeni, a ne da im se već od septembra navali na novčanik.

Neko će reći treba put održavati. Tačno, pa zato neka svi komercijalni korisnici plaćaju. Ako nama Ibarska i dalje bude punila crne hronike, ako ostane dolina smrti, džaba smo gradili “Miloša”. Tih nekoliko miliona evra što bi se ubralo od vozača putničkih automobila i ovako će otići u jamu bez dna. Jer javnost uopšte ne zna kako se troši 27,6 milijardi dinara  ubranih od putarine.

 

 

 

Poznati genetičar Miodrag Stojković, koji je napustio Srbiju i iz Leskovca otišao na Harvard, objavio je, na Tviteru, da je dobio mejl sa molbom za broj telefona kako bi ga kontaktirao ministar prosvete Mladen Šarčević, na koji je odgovorio da je imao telefon i dok je bio u Srbiji.

„Poštovani. Ministar Mladen Šarčević želeo bi da Vas kontaktira lično, pa bih Vas zamolio za neki broj telefona koji koristite u Americi“, piše u mejlu koji je dobio“, naveo je Stojković, sadržaj dobijene poruke.

„Ministarstvo dobilo moj mail: Poštovani, zahvaljujem na e-mail poruci i želim svako dobro, imao sam telefon i dok sam bio u Srbiji“, objavio je svoj odgovor Stojković.