Transparentnost: Zašto kažeš Beograd, a misliš na Srbiju?
Mnogo pre završnice kampanje za izbore u Beogradu, bilo je jasno da oni prevazilaze lokalne okvire. Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbije ocenjuje za BizLife da je predsednik Srbije dominirao kampanjom. – Srpska napredna stranka ne pominje se u nazivu izborne liste, na bilbordima, plakatima. Mogli smo da čujemo da, čak, aktivisti koji pozivaju građane kriju da su funkcioneri SNS-a i aktuelni čelnici Grada kandidati za odbornike. Aleksandar Vučić je, reklo bi se ne slučajno, umanjio broj promotivnih aktivnosti, što je bila karakteristika svih dosadašnjih kampanja u kojima je učestvovao. To su oni događaji „bez događaja“, osmišljeni samo kako bi se dobio medijski prostor – posete gradilištima, školama, fabrikama, ali je zato imao veliki broj drugih aktivnosti koje su dominirale u medijima. Tokom tri nedelje februara imao je tri puta više „događaja“ nego Tomislav Nikolić u istom periodu 2016.
Zanimljivo je da se tim promotivnim obilascima, dogovaranjem investicija i sličnim aktivnostima s kojima, po nadležnostima, predsednik Srbije nema nikakve veze, bavio sve do početka kampanje, a onda je to prepustio premijerki, ministrima i gradskim čelnicima. Naravno, pored „predsedničkih“ aktivnosti, stigao je da nastupa i na mitinzima SNS-a, gde je obznanio da je „zadužen“ za prigradski deo Beograda i obećavao je šta će gradske vlasti da grade. Postavlja se pitanje da li je to narušavanje člana 5 Ustava koji zabranjuje da partije neposredno vrše vlast jer, šta je to ako o tome šta će raditi gradske vlasti ne odlučuju one same, već predsednik stranke. Ili predsednik Srbije preuzima i nadležnost nad lokalnim vlastima?
Što se tiče medija, nije viđeno ništa novo. Mediji prenose ono što kandidati i funkcioneri govore, retko se preisipituje šta je od obećanja realno i izvodljivo, šta je ranije obećavano i (ne)realizovano. Ima, srećom, malobrojnih izuzetaka, koji nažalost, imaju mali domet, ali je mnogo više i onih koji vode otvorene kampanje protiv političkih neistomišljenika.
Koliko slučajeva kršenja zakona je Transparetnost Srbije do sada zabeležila u izbornoj kampanji?
– Treba napomenuti da funkcionerska kampanja, na čijem regulisanju insistiramo već šest godina i koju su notirali i EU i ODIHR, nije kršenje zakona sama po sebi. Ako drži stranački govor u javnom preduzeću, to je kršenje zakona. A ako ode da obiđe javno preduzeće i slika se s radnicima, kao javni funkcioner, to je funkcionerska kampanja. Beležimo kršenja zakona koja primetimo prateći funkcionersku kampanju i slučajeve na koje nam ukažu građani. Zatražili smo od Agencije za borbu protiv korupcije i još nekoliko organa (REM, budžetska, upravna, zdravstvena, prosvetna inspekcija) podatke da li su postupali u slučajevima za koje smatramo da bi mogli da predstavljaju kršenje više propisa iz njihovih nadležnosti. Do sada smo, pored ostalog, notirali promociju stranke u školi, korišćenje javnih resursa za promociju stranke, političku promociju u javnom preduzeću.
Zbog čega kampanja za izbore u Beogradu nadilazi lokalne izbore, makar se radilo i o prestoničkim?
– Za opoziciju je, izvesno, važno da „načnu“ Vučićevu vlast. Beograd znači i kontrolu nad ogromnim resursima. U prethodnom periodu je politika štednje po svaku cenu dovela u pitanje funkcionisanje gradskih javnih preduzeća, značajno su smanjene investicije, i promena kursa bi brzo i lako pokazala efekte, što bi ojačalo onoga ko preuzme vlast. I bez obzira na eventualnu medijsku (pa i institucionalnu ili ekonomsku, uz neka dodatna zakonska ograničenja po pitanju transfera) blokadu, to bi moglo da ima efekta na narednim republičkim izborima.
Iz tog razloga, samo sa suprotnim predznakom, za vladajuće partije je očuvanje vlasti imperativ. Međutim, stičem utisak da je osmišljena igra u kojoj se predstavlja da Beograd nije važan; predsednik se bavi regionom, jedva stigne, kako kaže, na par (a ustvari na pet-šest mitinga), ministri se bave skrivenom promocijom kroz funkcionerske aktivnosti, gradski čelnici takođe vode intenzivnu funkcionersku kampanju prikazujući više planove nego rezultate, a u kampanji su takozvane nestranačke ličnosti. Vučić je, kakva ironija, preuzeo „patkicu“ : mirno na površini, a ispod nje se lopata nogama besomučno. Tu spadaju svi oni mehanizmi koji se koriste: pozivi, spiskovi s mobilnim telefonima, dolasci ljudima na vrata…
Ivan Ivanović je u svojoj emisiji poručio građanima, posebno onima koji ne žive u prestonici, da Beograd nema metro i da izgradnja „Beograda na vodi“ nije pri kraju. Neki misle da bi i drugi mediji trebalo o tome da govore i pišu. Ako ste saglasni s tim, kakvo je onda stanje u srpskim medijima?
– Pre četiri godine, u jednom članku sam napisao da su mediji moleri Potemkinovih sela. Da ne pitaju ništa i kad vlast izgradi Potemkinova sela, novinari ih okreče pa onda prikažu narodu. Sada su se mediji (ako se mogu nazvati medijima) pridružili graditeljima. Ako se nekada moglo reći da ne prenose sliku stvarnosti već u 2D kopiraju holograme koji im se projektuju, sada mediji projektuju 3d makete. Učvršćuju laži i lažnu sliku.
Srbija je za pet mesta pala na Indeksu percepcije korupcije Transparency International. U martu počinje primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma; počinju da rade posebna odeljenja tužilaštva i sudova, a vlast najavljuje veliki udar na „visoku“ i „sitnu“ korupciju na svim nivoima, i u javnom i privatnom sektoru. Šta će biti od toga?
– Strategija koja predviđa tu reorganizaciju usvojena je pre tri godine, a zakon i reorganizacija se najavljuju od 2015. godine
Sudija Miodrag Majić saopštio je da je, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, Čedomir Backović zatražio izveštaj o njegovom radu u periodu 2010-2018. U podužem blogu navodi da su, pored ostalog, zatraženi podaci koje, inače, redovno dobija pomoćnik ministra pravde koji, kako piše u blogu, ne poznaje proces odlučivanja u Apelacionom sudu. Kako to komentarišete i verujete li da je neko “ukrao” identitet pomoćniku ministra pravde Čedomiru Backoviću, navodeći kao svoju adresu, adresu Vlade Srbije?
– Odlična je to reakcija sudije Majića. Nije sada, bar se tako čini, reč samo o Majiću. Sudije su podigle glavu, oglasili su se i Vrhovni kasacioni sud i Visoki savet sudstva i verujem da Ministarstvo, ma koliko se trudili da prikupe glasova podrške od lažnih nevladinih organizacija, pravnika bliskih SNS-u, nešto nalik na „Odjeke i reagovanja“ svojevremeno u “Politici”, i pozivajući se na mišljenje Venecijanske komisije (koja ocenjuje da li je nešto u neskladu s osnovnim principima, a ne da li je nešto dobro za konkretnu zemlju), ovog puta neće moći protiv struke. Mogli bi, naravno na silu, ali to bi donelo kratkoročne efekte i plašim se da bi se sistem vrlo brzo urušio.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
Piše: Nataša Mijušković
