U IZMETU je novac: Priča o industriji koja ozbiljno zarađuje
Svaki put kada bi deca Kejtlin Koridon oduvala rođendanske svećice imala su istu želju. „Oni su uvek samo želeli štene“, rekla je za BBC Koridonova, šezdesetogodišnja bibliotekarka u penziji. „Problem se krio u tome što je moj suprug proveo 40 godina radeći kao poštar. Tokom svoje karijere bezbroj puta su ga ujeli i jurili kučići, te zbog toga nije bio oduševljen idejom o usvajanju ljubimca.“
Porodica Koridon iz Nju Džerzija je konačno popustila molbama svoje dece kada su napunila dvanaest godina. Ali, u zamenu za poklon, Kejtlin je naterala decu da obećaju da će čistiti za svojim psom. Dogovor je trajao mesec dana, a Kejtlin je dečiji džeparac usmerila u drugom pravcu – angažovala je kompaniju „When Doody Calls“ za 9 dolara nedeljno.
Osnovana 2001. godine, ova kompanija pokriva teritoriju Nju Džerzija, ima oko 450 klijenata i deo je rastuće industrije, prema rečima vlasnice Meri Elen Levi (Mary Ellen Levy). Niko ne prati koliko je ova industrija „teška“ na globalnom nivou, ali Levi pripada odboru Asocijacije stručnjaka za životinjski otpad (Professional Animal Waste Specialists) koji broji 90 kompanija koje sakupljaju životinjski izmet širom Severne Amerike.
Ova industrija ostvaruje ozbiljan profit, a zabeležila je i ogroman rast u protekloj deceniji – od kompanije koja kupi otpad kućnih ljubimaca do industrije koja pretvara ljudski otpad u lekove i energiju.
Nije nauka ta koja je Meg Retinger (Meg Retinger) „gurnula“ u posao sa izmetom, nego slučaj sa cipelom koja je ugazila u njega. 2008. godine je jedan od naučnika kompanije čija je vlasnica bila Retingerova došao na posao žaleći se da je ugazio u pseći izmet. U to vreme BioPet veterinarska laboratorija u Tenesiju je prodavala DNK testove koji su utvrđivali rasu pasa.
Međutim, ovaj neprijatan događaj je pokrenuo neverovatnu ideju: 2010. kompanija je počela da prodaje testove koji su otkrivali DNK u psećem izmetu. PooPrints je sada raširen u 50 država u SAD-u, Kanadi, a širi se i internacionalno. Sistem targetira vlasnike stanova koji moraju da testiraju DNK svojih ljubimaca pre nego što potpišu ugovor o kupovini ili izdavanju stana. Ako se dogodi da se pronađe neko „sakriveno iznenađenje“, testira se DNK, a vlasniku šalje zahtev da plati novčanu kaznu.
Šta je sa ljudskim otpadom?
Ljudski otpad takođe ima potencijal da postane efikasan izvor energije. Autobuska kompanija First West iz Engleske je počela da koristi bio autobus sa 40 sedišta koji kao gorivo koristi biometan dobijen iz kanalizacije i ostataka hrane.
Prema podacima First West-a, jedan putnik godišnje izbaci onoliko otpada koliko bi bilo potrebno da „bio“ autobus vozi ljude čak 60 kilometara. Ovakva vrsta prevoznog sredstva je odlična za životnu sredinu jer emituje 30 odsto manje ugljen-dioksida nego uobičajena vozila.
Izmet kao lek?
Ljudski izmet je počeo da se koristi i u medicini, kao lek – intravenoznim ili oralnim putem. Katarina Daf (Catherine Duff) je 2005. dobila infekciju nakon uzimanja antibiotika. Infekcija je dovela do mučnine, dijareje i drugih zdravstvenih tegoba koji su bili toliko ozbilni da nije napuštala kuću. Sedam godina nakon što su tegobe počele morala je da ukloni debelo crevo, ali i nakon operacije su joj šanse za preživljavanje bile male.
Umesto transplantacije debelog creva, Dafova se odlučila za mikrobiotički fekalni transplant (fecal microbiota transplant) posle koga se njeno zdravstveno stanje poboljšalo. Doniran ljudski izmet je značio da ona može ponovo da živi normalnim životom.
Čitava industrija je napravljena oko korišćenja ljudskih fekalija. Jedna od kompanija koja se time bavi je OpenBiome. Donorima se plaća oko 40 dolara po donaciji, a uzorak mora biti dostavljen 45 minuta nakon što se izbaci iz tela. Nakon toga, putem obrade izmeta prave se transplanti čija je prosečna cena 400 dolara.
Izvor: BBC
Foto: Pixabay
Piše: A.M.
