U ovom selu u Srbiji svi se bave ORGANSKOM PROIZVODNJOM, evo i ZAŠTO
Porodica Aćimović iz sela Šljivova pored Krupnja oduvek se bavi poljoprivredom. Ova tradicija prenosila se od čukundede i pradede na današnje naraštaje. Đurađ Aćimović je ljubav prema selu i ovom poslu preneo i na svoje potomstvo.
Danas veliki deo njihove proizvodnje čine organski proizvodi. Proizvode organsku malinu, kupinu i šlivu. Zanimljivo, da se 90 odsto stanovnika ovog sela bavi organskom proizvodnjom i da, prema Đurađevim rečima, selo Šljivova zahvaljujući poljoprivredi opstaje i razvija se.
„Oduvek se moja porodica bavila poljoprivredom. Bavimo se isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, a od 2009. godine smo ušli u proces konverzije, da bi od 2012. dobili grupni sertifikat za organsku proizvodnju“, priča Đurađ.
Na pitanje kako se desilo da se gotovo celo selo Šljivova bavi organskom proizvodnjom, on objašnjava:
„Glavni pokretač organske proizvodnje u našem kraju, pa i u našem selu, bio je Poljo savet – savetodavna služba iz Loznice. Apelovali su onda kada su se ljudi dvoumili. Mi smo među prvima krenuli u organsku proizvodnju. Međutim, danas se 90 poljoprivrednih proizvođača u selu bavi organskom proizvodnjom. U selu ima oko 180 domaćinstava i dobro je da su to gotovo svi prihvatili. Imamo i klimu koja ispunjava uslove za organsku proizvodnju, kraj je brdovit, planinski, sa nadmorskom visinom od 514 do 917 metara. Selo nema industrije, zagađivača, deponija. Dosta mladih je ostalo na selu, bave se poljoprivredom, i žive od toga. Možemo da se pohvalimo da u ovoj godini imamo 12 đaka prvaka, što je za jedno selo veoma dobro“, kaže Đurađ.
Prema njegovim rečima, na početku je najteže bilo privići se na nove uslove rada, kontrole, vođenja evidencije.
„Bavimo se istovremeno i proizvodnjom kukuruza a to je konvencionalna proizvodnja, pa nije bilo lako u početku to razdvojiti od organske. Međutim vremenom smo mnogo toga naučili i navikli se. Kontrole su redovne i sada nam je novi način proizvodnje postao svakodnevica. Organsku proizvodnju smo počeli na 20 ari a danas imamo 2,5 hektara zasada“, kaže Đurađ.
Ono što je trenutno problem, kaže on, je niska otkupna cena organske kupine.
„Trenutno kupina ima istu cenu, i organska i konvecionalna – 40 dinara. Nije u redu da ne postoji razlika. Samo pre nekoliko godina, 2007. otkupna cena kupine je bila 114 dinara a evro je bio 71 dinar. Cena maline je nešto veća i kreće se između 180 i 200 dinara, dok cena za organsku malinu iznosi 150 dinara, što je takođe mala razlika imajući u vidu u kojoj meri je organska proizvodnja zahtevnija“.
Aćimovići su nedavno od NLB banke dobili 500.000 dinara za projekat bunara i sistem navodnjavanja. Imajući u vidu veliku nadmorsku visinu i konfiguraciju terena, u ovoj oblasti je malo zasada pod sistemom navodnjavanja, pa su Aćimovići konkurisali za podršku za iskop arteškog bunara, što će im omogućiti da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i prošire površine pod organskim zasadom kupine, maline i šljive.
Đurađ kaže da se osim poljoprivrede, u životu nije bavio bilo čim drugim.
„Tu smo od rođenja, cela porodica. Imamo i stoku, svinje i krave. Živimo od poljoprivrede. Nadam se da u Srbiji ima mladih ljudi koji shvataju da je povratak na selo prava stvar, jer ovde si svoj na svome“, poručio je Đurađ.
Izvor: Bizlife
Foto: Gazdinstvo Aćimović
Piše: Tanja Njegomir
