U poslu postoje samo dve vrste ljudi: Odrasli i deca

Stanko Crnobrnja, TV i filmski reditelj, teoretičar medija i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije na Univerzitetu Singidunum

„Kvalitet je nemerljiv. Tačno je da se kaže da kvantitet prelazi u kvalitet, ali u našem biznisu, advertajzingu i medijima, to je jedna opasna zona, u kojoj mi, ako nešto hoćemo da kvantifikujemo i tome damo značaj kvaliteta, onda nešto nije u redu”, odgovara Stanko Crnobrnja, TV i filmski reditelj, teoretičar medija i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije na Univerzitetu Singidunum, na pitanje kako se danas meri uspeh i da li je uspeh nešto što je „prebrojivo” ili nešto što je generalno vredno.

„Kvalitet je nešto što je, u principu, teško merljivo. To se posebno odnosi na medije, a naročito na takozvane čiste umetnosti, gde prelazimo u sferu čistih emocija i cerebralne situacije. Raspon odgovorâ na ovo pitanje je od najegzaktnijeg biznisa (piplmetara i gledanosti), pa do nadrealne metafizičke osećajnosti koja vam govori da je nešto kvalitetno.”

Šta je bilo bitnije u vreme kada ste vi počinjali?

To je veliki raspon i od tada se sve promenilo, pa i televizija. Činjenica je da se agregatno stanje televizije promenilo, apsolutno i suštinski. Televizija je danas „metasistem” koji pravi mnogo novca, ali koji ima i svoj drugi oblik, a to su javni servisi. Tada je televizija bila na samo tri kanala i taj koncept je danas potpuno arhaičan i nezamisliv. Ja sam ušao u televiziju kada je ona bila crno-bela, ali sa stvaralačkim nagonom, ali pre toga, počeo sam kao grafičar, pa fotograf, pa „filmmejker”, pa „video-art mejker”, tragajući za medijem koji daje trenutne rezultate. A televizija je bila medij koji trenutno daje rezultate. Onda sam shvatio da je elektronska slika jedan savremeni sajber grafizam i ja sam televizijsku sliku tretirao kao grafiku. Radio sam eksperimente sa pomeranjem standarda slike i od toga pravio drugačiju izražajnu paletu.

Da li je takva bila i vaša čuvena emisija „Beograd noću”?

Emisija „Beograd noću” bila je upravo to. To je bio svestan subverzivni projekat na više planova: stvaralačkom i sadržajnom, što se danas kaže ‒ „contenta”. Ja sam pakovao ta dva začina televizije, televizije kao grafičkog medija i kao medija koji u „contentu” može da bude nešto značajno drugačije nego ono na šta su publika, ali i proizvođači televizije u tom trenutku bili naviknuti. To je bio jedan koncept koji je prošao uz ogromne otpore, zatim se „napolju” valorizovao, pa vratio kao neko malo čudo i tada je i krenula naša čuvena beogradska škola muzičkog video-klipa. Mi smo, u principu, bili ta generacija koja je osvajala medijske slobode samo radom i primerom. Ne teorijom, ne filozofijom, ne raznim imaginarnim situacijama i sl.Ja sam uleteo u jednu megadržavnu instituciju i iznutra sam po vertikali taj šav probušio, tako da, posle toga, ona više nije bila ista.

Kako vi vidite televiziju danas, ali i u budućnosti? Šta je ono što nas čeka?

Televizija je i dalje jedan od najvećih biznisa u sferi komunikacija. Ona sada ulazi u brak iz interesa sa internetom, jer ono što internet ima ‒ to televizija nema, i obrnuto. Sada su vrlo aktuelni striming servisi, naručujete šta hoćete, kada hoćete i koliko hoćete, ali kao što bi rekao Maršal Mekluan, filozof i teoretičar medija, sadržaj toga je opet televizijski jezik. A televizijski jezik „par exelance” je mega televizijska serija. Ona ne postoji nigde osim na televiziji. Ni u pozorištu, ni u bioskopskoj sali, ni na radiju, ni u novinama. Sada je „zlatno doba” televizijskih serija i to predstavlja taj „brak”, koji funkcioniše. Taj „brak” donosi i to da vi u realnom vremenu znate koliko ljudi gleda, koliko je otišlo i slično, kompletnu analitiku, na čijoj se osnovi prave novi sadržaji. To je jedan dobar spoj, u kome je parola: „Bilo koji ’content’, na bilo kom mediju, u bilo kom trenutku, na bilo kom mestu.” To je budućnost.

Ko bi se danas mogao nazvati liderom u toj sferi?

Lider u televizijskom biznisu je, svakako, Netfliks i svi oni koji pokušavaju da se svrstaju uz njega, pre svega Amazon, Dizni, ali i BBC.Netfliks je, ipak, lider, jer je u sve to prvi ušao i uložio najviše novca, a ulaže ga i dalje. Obično su lideri u biznisu oni koji imaju najviše resursa, zato što znaju kako resurse da postave, poređaju i onda ih „bace u front”. I oni upravo koriste one podatke analitike koje smo pominjali, ulažu velike novce. Biznis model se potpuno promenioi vi više ne nudite ono što najbolje možete da napravite, nego pravite ono što možete da prodate. Kod nas je ranije najveća misterija bila da li će nešto da bude hit ili neće da bude hit. Pre jedno 30 godina jedna naša velika umetnica izdala je novu ploču i ušla u redakciju TV Beograda i rekla: „Ko kaže šta će sa ove ploče da bude hit ‒ dajem mu 50.000 maraka.” Sada je potpuno predvidivo šta će biti hit, a šta neće. Hitovi sada mogu i da se programiraju.

I ko na kraju „ispliva”?

Ekologija našeg biznisa je vrlo delikatna. Ima dinosaurusa,ali ima i pirana.Isvi su tu, unutra. I ko je lider tog raznovrsnog životinjskog carstva? To je sada Netfliks, ali pitanje je dokle, jer njemu već o glavi radi konkurencija.

Kako treba da se ponaša jedan lider u biznis sferi?

Ako govorimo isključivo o biznis svetu, lider beskompromisno juri profit i uticaj. On ne pravi kompromis ni sa kim i ni sa čim, on ide napred, imajući u vidu da mora što više da odmakne da ga konkurencija, koja je suština svakog kapitalističkog tržišta, ne bi sasekla. To je jednostavna formula. On „seče glave”, tuče se sa velikima, kupuje male, jedne odobrovoljava, druge potkupljuje –sve je u igri. Tu nema onih lepih bajkovitih priča gde on sa rukavicama ulazi na tržište, svira Šopenove sonate i uspavljuje konkurenciju. On koristi sve metode u PR-u i promociji, u prodaji, u advertajzingu, u laganju, plasiranju lažnih vesti, pravih vesti i alternativnih vesti –sve radi. On zna da to neće večno da traje, zato koristi sva sredstva kako bi valorizovao svoje poteze. Ja ne govorim ovo zato što to opravdam, ali to je realna slika sveta.

Vi ste vodili velike TV projekte, režirali šou-programe, osnivali ste televizije, sada ste profesor.Kako se jedan „vođa projekta” ponaša prema saradnicima? Kakve veštine on treba da pokaže?

Jedan prijatelj mi je rekao da u poslu postoje samo dve vrste ljudi: odrasli i deca. Ako vi pristupate bilo kom projektu sa tim saznanjem, vi tretirate decu kao decu, a odrasle kao odrasle. To su polazne tačke u svakom projektu. Većinski, da ne kažem neku težu reč,oko nas su deca, koja nisu dovoljno zrela da budu uključena samostalno u projekte. Njima morate da date upute, morate da ih oblikujete, da ih stavite tamo gde u tom sistemu oni najviše i najbolje mogu da pruže. Ideja je, u stvari, u tome da vi sebe umete da organizujete. Ako sebe ne umete da organizujete, ne možete da budete lider. Morate organizovati sebe, i to „kroz glavu”, a komunikacijusa kolegama „kroz srce”.Ako ljudi ne osete vašu srčanost, onda vam glava nije dovoljna.

Takođe, ono što je Čerčil rekao ‒ cena veličine je odgovornost. Morate da imate izgrađen sistem odgovornosti prema najbeznačajnijem članu vaše ekipe i najbeznačajnijem delu projektakao prema najozbiljnijim njenim delovima. Ako nema odgovornosti i svako nije odgovoran za nešto, onda imate anarhiju.

Šta je danas ključna karakteristika modernog lidera?

Na MIT-iju je svojevremeno za direktora izabran čovek koji je je bio jedan od prvih investitora u internet,on je bio i jedan od šampiona u najtežoj igrici na internetu, a uz to, nije završio fakultet. Kada su ih pitali zašto, oni su odgovorili da taj čovek ima ono što je u ovom momentu najbitnije, a to je instinkt. Instinkt će sada razdvajati one koji su pravi lideri od onih koji su uobičajeni lideri. Instinkt je u ovo vreme jedan od ključnih talenata jednog savremenog lidera.

Ko su onda ti koji su u ovom momentu lideri sa instinktom?

Današnji moderni lider sa jednim ozbiljnim instinktom jeste Vladimir Putin. Koliko god se to vama dopada ili ne dopada – tako je. Taj instinkt ima i Angela Merkel, pa i Silvio Berluskoni, ali i Donald Tramp, koji je biznismen i pravi dilove poinstinktu.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Privatna arhiva, BIZLife

Piše: M.Miličković