"Uključimo više žena u IKT, sektor će se razvijati bez njih" - BIZlife

Prijavite se na naš newsletter "PREGLED DANA"

“Uključimo više žena u IKT, sektor će se razvijati bez njih”

Srbija je jedna od samo nekoliko vlada u Evropi koja na čelu ima ženu. Da li, pored svoje uloge premijera, gospođa Brnabić predstavlja i „ambasadora” žena u Srbiji pitali smo Tatjanu Matić, državnu sekretarku u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

„Izbor žena na visoke funkcije u vlasti pokazuje spremnost jednog društva da prevaziđe tradicionalne rodne podele i da se fokusira na kvalitet i predanost, a ne na lična svojstva pojedinaca. U tom smislu, veoma je značajno što imamo premijerku i važno je da u Vladi Srbije i u parlamentu budu zastupljene i žene. Predsednica Vlade Srbije, svakako, zastupa politiku rodne ravnopravnosti, u skladu sa Ustavom i zakonima, pružajući primer svima kako se odgovorno i profesionalno vodi politika jedne zemlje“, kaže Matić za BIZLife magazin.

U parlamentu Srbije sedi nešto više od trećine žena. Kako to izgleda u ministarstvima? Koliko, na primer, u vašem ministarstvu ima zaposlenih žena i da li je vama takva ravnoteža važna?

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, u sektorima za informaciono društvo i elektronske komunikacije – značajna mesta u donošenju odluka i regulativa imaju upravo žene. Međutim, njihove pozicije nisu određene rodnom pripadnošću, već stručnošću. To su odgovorne, obrazovane i sposobne osobe, na prvom mestu. Smatram da rodna pripadnost ne može i ne sme da ograničava mogućnosti i razvoj bilo koje ličnosti i da smo na putu prevazilaženja patrijarhalnih sistema mišljenja.

Da li ste pristalica kvota kada je zapošljavanje u pitanju?

Konkretno mogu da govorim o tehnološkom sektoru, gde je zastupljenost žena samo 20 odsto, iako postoji ogroman potencijal za zapošljavanje u ovoj oblasti. Sa druge strane, gotovo da ne postoji više nijedno zanimanje koje se uspešno može obavljati bez digitalnih veština. To znači da, ukoliko ne podstičemo veće uključivanje žena u IKT, sam sektor će se razvijati bez njih i njima neće biti dostupni poslovi budućnosti. Zakonom o rodnoj ravnopravnosti uređuje se stvaranje jednakih mogućnosti ostvarivanja prava i obaveza, preduzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu.

Kako vi generalno vidite položaj žena u Srbiji?

Postoji tradicija, koja ima svoju vrednost, ali postoje i zloupotrebe vrednosnih sistema u okviru kojih se ženama negiraju određene kompetencije. Na nivou politike, odnosno javne sfere, uočljiva su nastojanja da rodna jednakost zaživi u praksi, na primer, kroz mehanizam rodnog budžetiranja ili kvota u institucijama vlasti. Mislim da je važno da govorimo i o stvarima koje nisu dobre. Čak i razvijenija društva, poput evropske zajednice, priznaju da ima još mnogo da se uradi na ovom planu. Nedavno je predstavljena evropska Strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2020. do 2025. godine i tom prilikom predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je da rodna ravnopravnost još uvek nije stvarnost. U EU više žena diplomira na univerzitetima, ali one zarađuju u proseku 16 odsto manje nego muškarci, dok je samo osam odsto žena na pozicijama generalnih direktora najvećih kompanija u EU. U Srbiji, takođe, imamo više diplomiranih žena, koje zarađuju manje nego muškarci i uglavnom teže napreduju profesionalno.

Koliko i kako država može da pomogne unapređenju položaja žena?

Smatram da je digitalizacija šansa kako za ukupan društveni progres, tako i za jačanje rodne ravnopravnosti u društvu. Vlada Srbije je prošle godine, na predlog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, usvojila Program za osnaživanje žena u informaciono-komunikacionim tehnologijama, koji će doprineti većem uključivanju devojaka i žena u tehnološki sektor u oblasti obrazovanja, kao i u privrednom sektoru. Cilj Programa za osnaživanje žena u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija za period 2019‒2020. godine jeste stvaranje uslova za ravnopravno učešće žena u IKT sektoru, odnosno smanjenje rodnog jaza koji postoji u digitalnom sektoru, kao i društveno i ekonomsko osnaživanje žena i regionalnu zastupljenost žena u ovoj oblasti. Program je namenjen različitim starosnim uzrastima, predviđa podsticanje devojčica od uzrasta osnovne škole da se u daljem obrazovanju, a kasnije i profesionalno, opredele za rad u oblasti IKT, omogućavanje ženama obrazovanim i zaposlenim u drugim sferama da se putem neformalnog obrazovanja prekvalifikuju za rad u oblasti IKT, kao i podizanje digitalnih kompetencija kod pripadnica ženskog pola svih starosnih dobi, radi suzbijanja ekonomskog digitalnog jaza.

Posebno bih istakla programe koji se bave većim uključivanjem devojaka u IT sektor, u oblasti obrazovanja, u okviru projekta Međunarodne unije za telekomunikacije (International Telecommunication Union, ITU), koji je pokrenut upravo na inicijativu Republike Srbije, 2010. godine. Projekat podrazumeva promovisanja rodne ravnopravnosti kroz korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija, a sprovodi se u okviru obeležavanja Međunarodnog dana devojaka u informacionim i komunikacionim tehnologijama –„Girls in ICT Day”. Ovaj dan se, na međunarodnom nivou, obeležava svakog četvrtog četvrtka u aprilu, sa ciljem da se devojkama približe informacione i komunikacione tehnologije, oblast u kojoj žene profesionalno nisu dovoljno zastupljene, kao i poslovi koji postoje unutar ovog sektora.

U poslednje vreme možemo da primetimo da se osniva veći broj udruženja koja okupljaju poslovne žene. Koliko takve organizacije mogu pomoći kada je položaj žena u pitanju?

Građanske inicijative i uopšte učešće nevladinog sektora u velikim društvenim pitanjima, kao što su ostvarivanje rodne jednakosti i ukupan društveni razvoj, neophodni su za stvarne pomake. U tom smislu, akcije udruženja i saveza svakako su korisne i imaju punu podršku institucija.

Mnogo uspešnih žena mora da napravi pravi balans između privatnog i poslovnog života. Kako vi to uspevate?

Kada govorimo o zastupljenosti žena u javnom životu, treba imati u vidu i da se žene same često ne odlučuju za političko i javno delovanje, između ostalog, i zbog velikog napora koje treba da ulože na ličnom planu da bi uskladile različite uloge i izazove u svom porodičnom i poslovnom okruženju i da bi zaštitile svoju privatnost. Lično nailazim na veliko razumevanje svoje porodice za obaveze koje moj posao podrazumeva.

Da li mislite da bi, da ste muškarac, vaša karijera išla lakše/brže/bolje? Da li je politika oblast gde muškarci lakše „plivaju”?

Jedna od najčešćih rodnih predrasuda jeste da postoje „ženske” i „muške” profesije. Svakako da je u dugoj političkoj istoriji postojala dominacija muškaraca, ali se situacija promenila. Sve je više žena koje učestvuju u političkom životu – i u srpskom društvu, i u evropskim državama, i globalno. Njihovi rezultati potvrđuju da u političkom delovanju, vizijama i rezultatima nimalo ne zaostaju za svojim muškim kolegama.

_____________________________________________________

Da li je za dobru karijeru bitniji talenat ili rad?

Za uspešnu karijeru, kao i za uspešan individualan razvoj, najbitniji su rad i odgovornost, kaže Matić.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: BIZLife/Sanda Mokanić

What's your reaction?

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

MAGAZINE ONLINE