Film o Lehu Valensi

Prva cigla iz Berlinskog zida izvučena je u brodogradilištu u Gdanjsku, metaforično, kao početak kraja istočnog bloka i komunističkih režima, smatraju mnogi hroničari 20. veka.
 
Tu je Leh Valensa, 1980. godine, osnovao nezavisni sindikat “Solidarnost”. Posle tri decenije velikih istorijskih promena, svet više nije isto mesto, a oskarovac Andžej Vajda, kao najveći izazov u svojoj pedeset pet godina dugoj karijeri, otpočeo je rad na filmu “Valensa”, upravo sa obala Baltika, odakle je krenuo otpor poljskih radnika.

Prema rečima osamdesetpetogodišnjeg reditelja svetski slavnih dela “Pepeo i dijamant”, “Sve je na prodaju”, “Pan Tadeuš“, “Čovek od mermera”, “Čovek od gvožđa”, filmovana biografija vođe “Solidarnosti” za njega će biti jedan od najtežih poslova u životu. Film će obuhvatiti period od uličnih protesta 1970. do govora koji je Valensa održao u Sejmu 1989, odmah posle pada komunizma u Poljskoj i godinu dana pre njegovog izbora za predsednika.

Ovo, međutim, nije prvi put da je Valensa junak filmova Andžeja Vajde. Zlatnom palmom iz Kana ovenčani “Čovek od gvožđa” iz 1981. godine, bavi se upravo prvim pobedama radnika iz Gdanjska u borbi za to da im vlasti priznaju prava na sindikalno organizovanje, a u njemu se tadašnji njihov lider Valensa pojavljuje – lično.

Povodom obeležavanja 25 godina od osnivanja nezavisnog sindikata, upravo na ideju veterana poljskog filma, trinaest reditelja snimilo je desetominutne filmske etide o “Solidarnosti”, koje su u avgustu 2005. godine emitovane na televiziji. Vajdina etida nosila je ime “Čovek od nade” i u njoj Leh Valensa igra sebe. Snimljena je u praznoj dvorani bioskopa “Neptun” u Gdanjsku.

Druga dva aktera ove filmske beleške bili su glumci glavnih uloga u Vajdinim filmovima “Čovek od mermera” i “Čovek od gvožđa” – Krstina Janda i Jerži Razvilovič. Oni, pred kamerama, sa Valensom raspravljaju o tome šta je sve ostalo od ideala za koje su se borili početkom osamdesetih. Prema rečima glumice Krstine Jande ideja za naslov “Čovek od nade” potekla je od samog Valense. Lider “Solidarnosti” je u telegramu Vajdi, kojim je čestitao premijeru “Čoveka od gvožđa”, izrazio nadu da će veliki reditelj jednoga dana snimiti film o čoveku koji donosi nadu.

Prema Vajdinoj zamisli, u praznoj dvorani bioskopa “Neptun” glumci su, između ostalih, Valensi postavili pitanje ko je danas, kada polako blede uspomena na ljude od mermera i gvožđa, taj čovek od nade. Vođa “Solidarnosti”, koji je za svoj sindikalni i politički angažman 1983. godine dobio Nobelovu nagradu za mir, odgovorio je da to nisu ljudi koji su izneli promene, već nova generacija, koja sada živi u slobodnoj zemlji.

Inače, Valensa nije lično primio najugledniju svetsku nagradu. Strahovao je da mu vlasti posle toga neće dozvoliti povratak u Poljsku, a na svečanu ceremoniju otputovala je njegova supruga Danuta. Kada se, posle pada komunističkog režima, kandidovao za predsednika Poljske, slogan mu je bio: “Ne želim, ali nemam izbora”.
 
Ovu krilaticu nedavno je iskoristio i sam Vajda, kada su ga pitali zašto se odlučio da snimi “Valensu”. Blagoslov je stigao i od sada šezdesetosmogodišnjeg Leha Valense, koga će glumiti Robert Vickijevič. Scenario je napisao Januš Glovacki, sa kojim Vajda sarađuje još od 1969. godine, a u filmu će biti korišćeni dokumentarni snimci iz brodogradilišta u Gdanjsku.