Lečić: Grejanje bi trebalo da poskupi za 30%

Ekonomska cena grejanja za građane priključene na toplane trebalo bi da bude između 105 i 110 dinara po kvadratu, što ne znači da će na toliko i poskupeti. Da bi se do te cene došlo, grejanje bi trebalo da poskupi u proseku između 30 i 35 odsto, jer je najniža cena grejanja oko 76,4 dinara, kaže predsednik Udruženja toplana Srbije Milovan Lečić.
 
Cene daljinskog grejanja za građane priključene na toplane ostaće ista do kraja ove grejne sezone, odnosno do 15. aprila. Da li će i za koliko kvadrat grejne površine stana poskupeti posle toga zavisiće od odluke lokalnih samouprava, kaže Lečić.
 
„Računica je rađena na osnovu cene mazuta od pre 20 dana kada je koštao oko 70 dinara po kilogramu. Mazut je u međuvremenu dodatno poskupeo, a samo u odnosu na prošlu grejnu sezonu cena mu je udvostručena“, pojašnjava Lečić.

Da li će toplane doći na novu, ekonomsku cenu grejanja, zavisiće od njihovih kalkulacija, odnosno od toga kolike su troškove imali tokom ove grejne sezone, pogotovo tokom ledenih dana.

„Samo je u februaru potrošnja mazuta povećana 30 do 35 odsto, a poznato je da toplane tek treba da vrate pozajmljeni mazut iz robnih rezervi od prošle godine. Vraćanje ovih količina planirano je za maj i jun ove godine. Taj mazut mora da se kupi i plati. To će najverovatnije i biti glavni razlog da se cene grejanja bar u pojedinim gradovima povećaju, jer kako drugačije vratiti ono što je potrošeno prošle godine. A mora da se vrati mazut iz robnih rezervi i od ove grejne sezone“, podseća Lečić.

Upitan šta je prioritet toplana za narednu grejnu sezonu, kako svake zime ne bi bili u istoj situaciji da mazut uzimaju iz robnih rezervi, jer ne mogu da ga plate, Lečić kaže, uvođenje kalorimetara, odnosno naplata grejanja po kvadratu.

„Jedino će se na taj način postići ekonomska cena grejanja, odnosno energenti plaćati zaista onoliko koliko i koštaju. Merenje po utrošku toplotne energije je već zaživelo u desetak gradova Srbije. Subotica i Šabac su pokazali da je to pun pogodak, a kalorimetri se trenutno uvode u Bečeju i očekuje se da do naredne grejne sezone bar još 10 gradova ima ekonomsku cenu, odnosno da grejanje plaća po utrošku“, kategoričan je Lečić.

Procene pokazuju da je potrebno oko 120 miliona evra da bi se u sve podstanice uveli merači potrošnje. On kaže da će dinamika uvođenja kalorimetara takođe zavisti od lokalnih samouprava, odnosno toga koliko se budu edukovali građani da pređu na nov način obračuna utroška toplotne energije, odnosno da plaćaju grejanje onoliko koliko su zaista i potrošili.

Iako se početkom grejne sezone negodovalo zašto tržište nije liberalizovano i za uvoz mazuta, Lečić kaže, da bi toplanama u ovom času bilo mnogo skuplje da ovaj energent kupuju na otvorenom tržištu nego u Srbiji.