Slovenija (ne) može da prašta dugove kao Hrvatska

Poučena primerom iz Hrvatske, slovenačka vlada razmatra mogućnost otpisa dugova najsiromašnijima, ali nije verovatno da će taj model prihvatiti, jer ga odbija većina stranaka u parlamentu.

"Čini mi se da je potez hrvatske vlada dobra praksa, pa proveravamo bi li to bilo moguće sprovesti u Sloveniji, ali je Slovenija u drukčijoj situaciji", kazala je ministarka rada i socijalnih pitanja Anja Kopač Mrak, ocenivši da je pitanje da li bi se takav dogovor mogao postići.

Predlog o oprostu dospelih dugova najsiromašnijim Slovencima uputila je u raspravu u parlament opoziciona stranka Udružena ljevica (ZL), ali je ostala bez podrške velike većine drugih stranaka, pa je predlog odbijen.

Stranka koja zastupa načela "demokratskog socijalizma" svoj je predlog obrazložila krilaticom "dokapitalizovali smo banke, sada dokapitalizujmo i ljude". Udružena lista kaže da je vlada već pomogla milijardama evra bankarskom sistemu da ne bi propao, a sada da bi trebalo da se posveti i problemima siromašnog stanovništva.

Predlog zakona o oprostu odbila je velika većina najvećih stranaka, pa i one vladajuće. Kao razlog takvog stajališta navodili su da Slovenija već ima zakon o ličnom stečaju onih koji ne mogu platiti svoje dugove, iako priznaju da su problemi siromašnih vrlo ozbiljni.

Prema podacima humanitarnih organizacija, lani je u Sloveniji stečaj proglasilo oko 4.000 pojedinaca s poreskim dugom, a postoji 21.000 domaćinstava u kojima su oba roditelja nezaposlena. Uz to, više od 124.000 ljudi u državi je bez posla, a po 15 odsto dece živi u porodicama koje su pale ispod statističke granice siromaštva.