Uskoro samo jedan lek po bolesti o trošku RFZO

Povodom najavljene moguće promene zdravstvene politike u domenu javnih nabavki lekova koji se izdaju na recept, a koja bi podrazumevala uvođenje centralizovane javne nabavke  lekova na recept  po generičkom nazivu – INN-u  za lekove sa A i A1 liste lekova (INN -međunarodni nezaštićeni naziv leka ili naziv leka po prisutnoj lekovitoj supstanci), Privredna komora Srbije, zajedno sa Grupacijom proizvođača humanih lekova i Grupacijom nosilaca dozvole za lek, organizovala je okrugli sto pod nazivom: Zdravstvena politika i javne nabavke lekova na recept – analiza rizika i efekata nabavke po INN-u.

Cilj okruglog stola bilo  je otvaranje svih pitanja vezanih za očekivane  efekte, rizike i sagledavanje negativnih posledica eventualne realizacije promene modela javnih nabavki lekova na recept i to po principu generičkog naziva odnosno INN-a.

Otvarajući skup, Mihailo Vesović, zamenik generalnog menadžera Privredne komore Srbije, je rekao:

Ove promene bi mogle da donesu uštede u budžetu, ali bi, po svemu sudeći, mogle da imaju i značajne negativne posledice. Stručnjaci iz oblasti zdravstva upozoravaju da bi uvođenje ovakvog sistema otvorilo pitanja među kojima i pitanje povrede prava pacijenata, smanjene efikasnosti terapije pa i sekundarnih dodatnih troškova u postupku lečenja. Predstavnici farmaceutske industrije ukazuju da bi, uz neadekvatnu terapiju, posledica mogla da bude nestašica lekova kao rezultat smanjene proizvodnje ili neodrživih cena. Ovakav model u potpunosti nije primenjen ni u jednoj evropskoj zemlji, a u nekima je primenjen veoma ograničeno. Neke zemlje okruženja u kojima jeste bio primenjen sada ga napuštaju, pa je i to, uz upozorenja domaćih stručnjaka i privrednika, dovoljan razlog da potencijalne promene sistema moramo ozbiljno razmotrimo.

Briga o zdravlju nacije najvažniji je zadatak. Članice Grupacije proizvođača humanih lekova i Grupacije nosilaca dozvole za lek primarno su posvećene snabdevanju tržišta najkvalitetnijim lekovima i ujedno  odgovorne za efikasnost, bezbednost i kvalitet 4 700 lekova od ukupno 6 500 registrovanih  u našoj zemlji.

Ukoliko govorimo  konkretno o lekovima koji se izdaju na recept, Sanda Savić, predsednica Odbora Udruženja za farmaceutsku i medicinsku privredu iznela je sledeće činjenice:

Od ukupno 1612 lekova koji se izdaju na recept, naša farmaceutska industrija proizvodi 614 lekova. Na poslednjem tenderu čak 75% pakovanja su bili lekovi domaće proizvodnje. Srbija može da bude ponosna na svoju domaću industriju lekova. Briga o zdravlju nacije naš je prioritetni cilj, a farmaceutska industrija pouzdan je partner i snažan generator privrednog rasta isvake zemlje. Zato i svaka promena u oblasti farmakopolitike može da bude podrška daljem privrednom razvoju ove grane, ali isto tako ishitrene mere mogu da proizvedu ozbiljne negativne efekte i ostave nesagledive posledice na privredni rast i jačanje svih potencijala Republike Srbije.

 Plaćanje terapije iz vlastitog džepa

Postojeća regulativa podrazumeva da se javne nabavke lekova koji se izdaju na recept sprovode po zaštićenom nazivu leka (brand name), što znači da je pacijentima dostupan veći broj lekova različitih proizvođača za njihovo oboljenje, a koji se finansiraju iz sredstava zdravstvenog osiguranja, odnosno izdaju se o trošku RFZO-a.

Međutim, uvođenje Sistema centralizovanih javnih nabavki  lekova na recept  i to po principu generičkog naziva odnosno INN-a, podrazumevalo bi  da se na tenederu, isključivo po kriterijumu najniže cene, bira (uglavnom samo jedan) lek koji bi bio finansiran od strane RFZO, dok bi osiguranik svaki drugi lek dostupan na tržištu, pa i onaj koji koristi godinama, morao u celosti da finansira o svom trošku.

Ovaj model predložila je Svetska banka kao način ostvarivanja ušteda u budžetu.

Stručnjaci iz oblasti zdravstva upozoravaju da bi takva promena mogla proizvesti veliki rizik na tok lečenja pacijenata, posebno hroničnih bolesnika.

Prof dr Milica Prostran sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu  kaže:

Uspostavljanje sistema centralizovanih nabavki po INN-u za lekove na recept, umesto po postojećem modelu, dovelo bi do povrede prava pacijenata na izbor lekova, a terapijske opcije koje su lekarima na raspolaganju bile bi ograničene. U praksi, to bi značilo da vam lek proizvođača koji godinama koristite, ukoliko ne pobedi na INN tenderu, više ne bi bio dostupan o trošku zdravstvenog osiguranja. U tom slučaj bili biste prinuđeni da platite pun iznos za lek koji koristite, ili da koristite onaj lek koji je izabran tenderom, što za posledicu može imati smanjenje efikasnosti terapije, ali i povećanja neželjenih efekata.

Učestala promena lekova rizična je posebno za pacijente sa kardiovaskularnim bolestima, ali isto tako i za obolele sa hroničnim opstruktivnim bolestima pluća, psihijatrijske pacijente kao i sve druge hronične bolesnike kod kojih se na taj način povećavaju izgledi za dodatne komplikacije, a samim tim i povećavaju troškove lečenja.

Prof dr Vesna Stojanov, načelnica Centra za hipertenziju KCS naglasila je:

Savremeni način lečenja zahteva Individualni pristup pacijentu. Svaki pacijent treba da dobije onu kombinaciju lekova koja im najviše odgovara. Hronični bolesnici su uglavnom stariji pacijenti koji su već navikli na uzimanje određenih lekova i svaka promena kod njih izaziva nelagodnost, strah, teže prihvatanje. Zamena leka nije jednostavna i ne može se tek tako lako i bez ikakvih posledica menjati terapija. Pored toga ako se svi usredsredimo samo na jedan lek hoće li izabrani proizvođač biti u stanju da obezbedi sigurno i dugotrajno snabdevanje. Šta će se desiti ako ne daj Bože nestane insulina, ili lekova za antikoagulantnu terapiju neophodnih kardiovaskularnim bolesnicima, setimo se vremena kada je bilo nestasica tih lekova i koliko je bilo teško. Bojim se da čemo utrošiti mnogo više novca na lečenje komplikacija, a i lekaru se ograničava sloboda izbora na propisivanje adekvatnog leka.

Narušavanje prava pacijenata

700 000 obolelih od šećerne bolesti su bez obzira na tip bolesti međusobno različiti i različito reaguju na razlicite lekove pa bi na ovaj nacin bili u situaciji da ne dobiju adekvatnu terapiju od lekara ili da adekvatnu terapiju sami kupuju,  stav je Savez društava Srbije za borbu protiv šećerne bolesti

 Latinka Milojević, generalni sekretar Saveza društava Srbije za borbu protiv šećerne bolesti  upozorava:

Centralizovanom javnom nabavkom  lekova po generičkom nazivu ugrozava se bezbednost nas, hroničnih pacijenata, a u nedostatku ličnih materijalnih sredstava za kupovinu adekvatnog leka ugrožava se i sam život pacijenta. Na ovaj način bi trenutno mnogi pacijenti iz unutrasnjosti odakle i ja dolazim a Savez Srbije predstavlja trideset Društava iz unutrašnjosti ostali bez adekvatne terapije jer u zemlji Srbiji ima samo četiri klinička centra i nedovoljan broj endokrinologa koji bi prepisali nove terapije. Ovim promenama bi posebno bili ugroženi insulin zavisni pacijenti koji su navikli na određeni insulin, pen brizgalicu i insulinsku iglicu za dati pen. Neophodna bi bila edukacija pacijenata, što u Srbiji trenutno ne bi moglo da se realizuje zbog nedostatka kadra. Ovde niko ne razmislja o pacijentima koji imaju samo jedan zivot i o posledicama neadekvatnog lecenja. Ovde izgleda svi racunaju samo trenutnu cenu leka ne vodeci racuna o zdravlju pacijenata ali I dodatnim troškovima za dzravstvo usled lečenja porasta komplikacija

POGUBNI  EFEKTI PO DOMAĆU INDUSTRIJU LEKOVA

Najavljena promena pretpostavlja značajne uštede u budžetu,prema projekciji Svetske banke oko 50 miliona evra, posebno u toku prve dve godine primene. Ekonomski analitičari ukazuju međutim  da je veoma diskutabilno da li bi ostvarene uštede veoma brzo bile poništene negativnim efektima, kao što su nestašice lekova, pad bruto dodatne vrednosti, gubitak radnih mesta, pad državnih prihoda itd.

Predstavnici farmaceutske industrije ukazuju da bi, uz neadekvatnu terapiju, posledica mogla da bude nestašica lekova kao rezultat smanjene proizvodnje ili neodrživih cena.

Cene lekova su već sada dvostruko regulisane i veoma niske.  tačnije i do pet puta niže nego u referentnim zemljama okruženja, kakve su Hrvatska, Slovenija, Italija. Novi sistem bi značio i da samo jedan proizvođač dobija ugovor, što znači uvođenje monopola i kršenja načela slobodnog tržišta i konkurencije.

Domaći proizvođaći lekova, koji zaposljavaju 5020 zaposlenih i na godišnjem nivou samo tri domaća proizvođača pune državni budzet sa sa oko 30 miliona evra, najviše bi stradali. Novi sistem nabavke bi direktno uslovio: smanjenje proizvodnje i zatvaranja pogona, otpuštanje radnika i značajno smanjenje prihoda za kompanije i posledično za državu

Prof dr Dragan Lončar, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu:

Ilustrativni primer primene centralizovane javne nabavke po INN-u, je iskustvo Crne Gore gde je za posledicu imao primenu neadekvatne terapije za acijente, odugovlačenje procesa nabavke, česte nestašice lekova i trošak nabavke lekova za kojima nije generisana tražnja. Iskustvo Crne gore, u kojoj se postupno odustaje od ovakvog sistema, pokazatelj je da je neophodno biti obazriv i pažljivo odmeriti sve rizike centralizovane nabavke po INN-u, medjunarodnom nezaštićenom imenu leka na koji način se obezbedjuje monošpolski položaj jednom proizvođaču i jednom dobavljaču, a fond postaje zavistan od jednog kanala snabdevanja“

Sanda Savić, predsednica Odbora Udruženja za farmaceutsku i medicinsku privredu  predstavila je i Istraživanje kompanije Ernst & Young, kao jednog od globalnih lidera u konsultantskim i revizorskim uslugama, koje je pokazalo da bi uvođenjem INN tendera država mogla da uštedi oko 4 milijarde tokom prve godine, ali bi gubici kao posledica svih negativnih efekata gotovo u celosti poništili ostvarenu uštedu.

Miloš Andrović, Predsednik Grupacija nosilaca dozvole za lek, izneo je Uporedni prikaz politike nabavke lekova u zemljama centralne i istočne Evrope prema zaključcima istraživanja koje je sproveo ISPOR, a koji su pokazali da sličan sistem centralizovane javne nabavke lekova na recept po generičkom nazivu – INN-u  za lekove sa A i A1 liste lekova (INN -međunarodni nezaštićeni naziv leka ili naziv leka po prisutnoj lekovitoj supstanci) nigde nije zaživeo.Ovakav model u potpunosti nije primenjen ni u jednoj evropskoj zemlji, a u nekima je primenjen veoma ograničeno. Neke zemlje okruženja u kojima jeste bio primenjen sada ga napuštaju, pa je i to, uz upozorenja domaćih stručnjaka i privrednika, dovoljan razlog da potencijalne promene sistema moramo ozbiljno razmotrimo.

Izvor: BIZLife