Uspešne kompanije brinu o zdravlju, bezbednosti i ekologiji
Oblast zdravlja i bezbednosti na radu i zaštite životne sredine (HSE) je prioritet u poslovanju kompanije i zato je NIS 2016. godinu proglasio godinom HSE-a, rečeno je na panelu organizovanom u okviru predstavljanja Izveštaja o održivom razvoju ove kompanije.
O vezi brige o zdravlju i bezbednosti zaposlenih sa razvojem kompanije diskutovali su Ulrih Pebal, direktor HSE – a u NIS-u, Božo Dostić, predstavnik Sindikata NIS-a, Vera Božić-Trefalt, predstavnica Uprave za bezbednost na radu Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Republike Srbije, Dušan Stokić iz Centra za zaštitu životne sredine Privredne komore Srbije, a iskustva iz Hemofarma preneo je Milan Smoljanović.
Cilj do 2015. godine
Govoreći o razlozima zbog kojih je 2016. godina posvećena HSE-u u NIS-u, Ulrih Pebal je rekao da to nije samo slogan za NIS, već fundamentalna promena načina na koji se upravlja HSE aspektima u kompaniji. NIS je usvojio inicijativu Gasprom njefta, svoje matične kompanije sa namerom da se ugleda na međunarodne kompanije koje imaju najbolje prakse u oblasti HSE -a. Razlog je jednostavan – oni koji veoma dobro upravljaju ovim aktivnostima su i veoma uspešni u svom poslovanju, disciplinovaniji su i imaju bolji ugled u industriji.
„U našoj HSE viziji definisali smo novi cilj nula – bez povrede i štete za ljude, životnu sredinu i imovinu. Ovo je izazovan cilj koji planiramo da dostignemo u narednih 10 godina“ istakao je Pebal i dodao da su o ovom cilju obavešteni svi menadžeri, kao i zaposleni kompanije i da su svi uključeni u njegovu realizaciju.
Iz ugla zaposlenih u NIS-u govorio je Božo Dostić, predstavnik sindikata. On je ukazao na smanjenje broja povreda na radu i kao primer naveo rafineriju u Pančevu u kojoj je zabeleženo skoro 600 dana bez povreda na radu. Kao ključni kanal komunikacije zaposlenih i menadžmenta kada je u pitanju HSE, Dostić je naveo Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.
Govoreći o značaju Odbora za bezbednosti i zdravlje na radu, Vera Božić-Trefalt, predstavnica Uprave za bezbednost na radu Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Republike Srbije, istakla je da je to svetska praksa koju koriste velike kompanije poput NIS-a, kao i da se država zalaže da je uvedu i mala preduzeća.
Primer dobre prakse
Ona je ukazala na značaj uređenog sistema sa svih aspekata HSE-a koji uključuje bezbednost, zdravlje na radu, zaštitu od požara, vanredne situacije i životnu sredinu, kao i da korporativna kultura u ovoj oblasti nije samo puko praćenje zakonskih propisa i elementarnih mera, a kao primer kompanije dobre prakse navela je NIS.
Na koji način kompanija „Hemofarm“ brine o zdravlju i bezbednosti zaposlenih i kako to utiče na razvoj kompanije govorio je Milan Smoljanović iz ove kompanije. Prema njegovim rečima, zahvaljujući eksternim obukama i internoj kampanji, za dve godine u „Hemofarmu“ je za 45% smanjen broj povreda na radu. Za ove rezultate, Uprava za bezbednost i zdravlje ih je proglasila najboljom kompanijom u ovoj oblasti.
On je dodao da je za HSE bitna odlučnost i istrajnost menadžmenta i dvosmerna komunikacija sa zaposlenima koji primenjuju zakonske i interne standarde. Za dobar rezultat, neophodan je permanenatan proce edukacije, saradnja sa sindikatom, kao i uređivanje odnosa sa izvođačima, zaključio je Smoljanović.
O značaju aspekta zaštite životne sredine govorio je Dušan Stokić iz Centra za zaštitu životne sredine Privredne komore Srbije. On je istakao da postoje obavezni zakonski propisi, ali i interna akta kojim kompanije regulišu pitanja koja se odnose na zaštitu životne sredine, kao i da kompanije ne mogu biti uspešne ukoliko nisu odgovorne prema životnoj sredini.
Kao jedan od zaključaka na skupu je istaknuto da je NIS u poslednjih godina dana značajno podigao standarde u oblasti u oblasti bezbednosti na radu i da će u narednih deset godina težiti ostvarenju svog cilja – nula povreda i štete za ljude, životnu sredinu i imovinu.
Izvor: BIZLIfe
