UTAS predlaže: KORONA VAUČERI na ceo iznos aranžmana, sa deviznom klauzulom

Vaučeri bi bili izdavani na ukupno uplaćeni iznos u dinarima sa deviznom klauzulom u evrima, kako slučajno ne bi došlo do opadanja njihove vrednosti. Predlog je da putnik za taj iznos može izabrati čak i potpuno drugačiji aranžman, ali da može da ga realizuje isključivo kod organizatora putovanja koji je izdao vaučer…Želimo da naglasimo da nam je najvažnije da zaštitimo interese putnika i omogućimo da dobiju uslugu koju su platili. Naše udruženje okuplja porodične agencije čije poslovanje počiva na poverenju putnika koje pokušavamo da opravdamo i u ovim zaista teškim vremenima. Verujemo da će se predloženim “korona vaučerima” i ostalim ekonomskim merama izbeći crni scenario, kako po našu privrednu granu, tako i po sve one koji nam svoje poverenje poklanjaju godinama. Ovo u ntervjuu za BIZLife portal kaže predsednica Udruženja turističkih agencija Srbije Marija Matijević povodom predloga za rešenje situacije nastale nakon otkazivanja turističkih aranžmana zbog pojave epidemije koronavirusa.

Svedoci smo da su sva prolećna putovanja preko turističkih agencija planirana za realizaciju do 15. maja otkazana zbog vanrednog stanja. Imate li podatke o kolikom broju putovanja/aranžmana je reč ili njihovoj približnoj vrednosti? 

– Raspolažemo podacima za naše članice, ali Ministarstvo turizma je sagledalo situaciju na celokupnom tržištu, pa bismo se pozvali na podatke koje je ministar Rasim Ljajić izneo 22.04.2020. Na osnovu njegove izjave, otkazano je oko 123.000 putovanja gde su putnici dobili vrednosne vaučere za naredno putovanje ili im je vraćen novac. Taj broj se uglavnom odnosi na putovanja do 15. maja jer je i preporučeno da sve do tog datuma bude otkazano. Putnici i agencije uglavnom nisu rešavali status putovanja posle tog datuma jer su poslovnice zatvorene zbog preporuka o distanciranju, a nismo mogli ni da sagledamo kako će se dalje kretati epidemiološka kriza. Prema rečima ministra, radi se o još oko 300.000 uplaćenih putovanja, čiji status treba da bude rešen kroz vaučere ili vraćanje novca. Ministar je izjavio i da je ukupno bilo uplaćeno oko 480.000 aranžmana do kraja godine, u ukupnoj vrednosti od oko 174 miliona evra. Značajan deo ovog broja se odnosi i na konferencije i kongrese koji se održavaju u Srbiji, kao i na posetioce sajmova.

Na koji način će putnici biti obeštećeni, s obzirom na to da je rećeno da neće moći da dobiju svoj novac nazad? 

– Izjave kako novac neće biti vraćan putnicima koji su ostali bez svojih aranžmana zbog svetske zdravstvene krize i obustavljanja putovanja odnose se na to da agencije nisu u mogućnosti da u ovom trenutku, odmah, vrate novac. Zato se i traži rešenje u vidu takozvanih “korona vaučera” koji bi bili zamena za pun iznos koji je putnik uplatio u turističkoj agenciji. Tim vaučerom putnik može da raspolaže do kraja sledeće godine, a ako ga ne iskoristi do datog roka agencija bi bila u obavezi da mu vrati uplaćeni novac u roku od 14 dana, kako je i propisano po Opštim uslovima putovanja većine agencija. Agencije, naravno, mogu to da urade i ranije ukoliko obezbede sredstva, ali je ovo krajnji rok koji bi morao da bude ispoštovan. Pretpostavljamo da će se steći uslovi da putnici putuju pre nego što agencije uspeju da obezbede sredstva za sva otkazana putovanja i zato su vaučeri rešenje koje trenutno amortizuje problem i putnicima garantuje izvršenje plaćene usluge.

Šta tačno model vaučera podrazumeva, da li se odnosi na iste aranžmane samo u nekom budućem momentu, ili će se moći iskoristiti u istoj turističkoj agenciji ili u bilo kojoj,…? 

– Važno je da istaknemo da još uvek čekamo zvaničnu Uredbu Vlade koja će definisati sve detalje. Naše udruženje je u svom dopisu predložilo sledeći model:

Vaučeri bi bili izdavani na ukupno uplaćeni iznos u dinarima sa deviznom klauzulom u evrima, kako slučajno ne bi došlo do opadanja njihove vrednosti. Predlog je da putnik za taj iznos može izabrati čak i potpuno drugačiji aranžman, ali da može da ga realizuje isključivo kod organizatora putovanja koji je izdao vaučer.

Na vaučeru bi bili jasno naznačeni podaci organizatora putovanja i subagenta, u slučaju kada je putovanje uplaćeno preko posrednika u turizmu. Putnik, takođe, može ustupiti svoj vaučer na korišćenje drugoj osobi, ukoliko on nije u mogućnosti da iskoristi uslugu i ukoliko tehnički uslovi to dozvoljavaju. Naše agencije, prevoznici i hotelijeri će tako kompenzovati barem deo nastale štete, odnosno, na taj način će iskoristiti usluge koje su bile unapred plaćene, a nisu iskorišćene.

Ukoliko se model vaučera izabere kao rešenje, da li postoji mogućnost da dođe do određenih problema u njegovoj primeni kod nas, odnosno da za neke situacije on ne bude rešenje, i koji su to mogući problemi? 

– Postoji nekoliko potencijalnih problema u primeni vaučera, a mi najviše strahujemo od mogućnosti da neke agencije ipak bankrotiraju, jer još uvek ne znamo koliko dugo će kriza trajati. Tada bi putnici zaista bili u problemu i zato je važno da se donesu podzakonski akti kojima bi vaučeri bili dodatno osigurani polisama osiguranja, koje agencije inače imaju da bi mogle da posluju, kao i dodatnim garancijama države. U ovom momentu Opšti uslovi osiguranja, koji su osnovni deo Ugovora o osiguranju, ne priznaju bankrot usled epidemije kao osigurani slučaj, što dovodi i agencije i putnike u veoma nezavidnu situaciju i naše udruženje je poslalo zahtev NBS da donese Uredbu o izmeni Opštih uslova osiguranja i uključi ove rizike u pokriće već zaključenih polisa osiguranja. Ovakvu vrstu dvostruke zaštite predvidele su mnoge zemlje EU i smatramo da je ozbiljan garant da će plaćena usluga ipak biti realizovana, ili da će putnici svoj novac dobiti nazad u slučaju da agencija ipak ne bude bila u mogućnosti da ga vrati.

Iako je nezahvalno prognozirati ali do 15. maja je manje od tri nedelje, šta će biti sa aranžmanima uplaćenim za leto, odnosno nakon 15. maja? Ima informacija da iz Grčke da će se na more verovatno moći u julu, šta mislite da li je to realno? 

– Teško je predvideti, ali smo optimisti i verujemo da će epidemiološka situacija biti bolja i omogućiti da se deo turističkih aranžmana realizuje po planu. Ipak, ne znamo da li će i kakve sve mere biti uvedene nakon otvaranja granica, tako da u ovom trenutku možemo samo da nagađamo. U svakom slučaju, sigurni smo da će sve naše članice uložiti maksimalne napore da implementiraju sve preporučene mere tokom putovanja i boravka na destinaciji. Već imamo najave grčke vlade da će državljanima Srbije biti dozvoljen ulazak u zemlju najverovatnije od sredine juna i da se intenzivno radi na pronalaženju rešenja za boravak na plažama, kako bi se maksimalno osigurala bezbednost svih posetilaca.

Kakva je situacija sa ekskurzijama, rekreativnim nastavama, …? Kako će se to rešavati? 

– Đački turizam je, takođe, izuzetno pogođen jer se većina ekskurzija i rekreativnih nastava održava na proleće, tokom uskršnjeg raspusta. Sve je otkazano i čekamo da se stvore bezbednosni uslovi jer su deca izuzetno osetljiva kategorija. Obratili smo se Ministarstvu prosvete i predložili da se školama da nekoliko smernica kako bi se zaštitio novac roditelja, a u agencijama sprečio bankrot. Neka od rešenja bi bila da se sva dogovorena putovanja realizuju kad se steknu uslovi, a najkasnije do kraja 2020. godine, da se ova putovanja ne otkazuju i da škole ne aktiviraju menice agencija jer bi to dovelo u pitanje njihov opstanak. U tom smislu, treba da bude odobreno potpisivanje aneksa ugovora koji bi obezbedio nove termine i uslove putovanja, kao i da bude smanjen minimalan broj dece po odeljenju za realizaciju ekskurzija i nastave u prirodi.

Sektor turizma je svakako jedan od najpogođenijih ovom krizom, kakvo je trenutno stanje u turističkim agencijama i pratećim delatnostima, da li se radnici otpuštaju? Da li ste zadovoljni merama podrške države ili je bilo za očekivati da se pogođeniji sektori pomognu više? Da li ste imali neke inicijative u tom pravcu? 

– Turizam je zaista među najpogođenijima, jer će period krize trajati jako dugo, sigurno više meseci, ako ne i godina. Smatramo da je kriza u sektoru tek počela i naše udruženje se zvanično obratilo svima koje smo smatrali nadležnim. Osim sastanaka i komunikacije sa našim resornim ministarstvom, obratili smo se i Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, Privrednoj komori Srbije, Savezu samostalnih sindikata Srbije, Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Poslovnom udruženju hotelsko ugostiteljske privrede Srbije i predsednici Vlade RS Ani Brnabić. Ukazali smo na većinu problema i predložili rešenja kako bismo bili u mogućnosti da nastavimo poslovanje i obezbedimo usluge koje su stranke platile, a i kako bismo izbegli masovna otpuštanja radnika.

Prema našoj evidenciji, ta otpuštanja trenutno nisu velika, jer kolege očekuju dodatne mere pomoći. Niko ne želi da izgubi tim koji je u redovnim okolnostima uspešan. Jasno je da je svaka delatnost specifična i da u turizmu zaista trebaju dodatni podsticaji jer će se agencije, nakon otvaranja, baviti premošćavanjem krize i odlaganjem posla za narednu godinu. Dakle, usluge koje su prodale za ovu godinu, naplatiće tek sledeće, ili ih neće ni naplatiti jer će vratiti novac. U okolnostima kad nemate priliv sredstava, neophodne su dodatne mere kako bi se sačuvala radna mesta. Zato smo predložili da se otpišu porezi i doprinosi na primanja u okviru postojećeg plana pomoći privredi, a ne da se odlože do januara 2021. godine, jer će se ova kriza sigurno preliti i na sledeću godinu kada će sve odložene obaveze doći na naplatu.

Kako bi se obezbedila osnovna likvidnost i nastavak poslovanja zatražili smo da se razmotri mogućnost za kratkoročne beskamatne kredite (do 5 godina) uz grejs period od godinu dana. Smatramo da bi pomogla i privremena suspenzija obaveze da na kraju svakog meseca imamo određeni depozit na bankovnom računu. Ova mera je potrebna tokom narednih šest meseci, dok se ne obezbedi likvidnost iz tekućih sredstava ili kredita, a trajala bi najkasnije do donošenja nove regulative o garancijama putovanja. Iz istog razloga smo predložilii da banke otpišu kamate za odlaganje rata kredita tokom proglašenog moratorijuma od tri meseca. U cilju očuvanja likvidnosti, predložili smo i meru koja je specifična za turizam. Ona se odnosi na dobijanje mesečnih subvencija do onog iznosa koji bi obezbedio plaćanje osnovnih troškova, što je obično 70% od prihoda u istom periodu prošle godine, jer se na osnovu tih parametara formiraju biznis planovi. Takođe smo pozvali Vladu Srbije da apeluje na zakupodavce da se tokom vanrednog stanja odreknu kirije koje plaćaju agencije ili da ih smanje, kao i da se režijski troškovi u lokalima, a koji su u državnom vlasništvu, budu otpisani tokom trajanja vanrednog stanja. Smatramo da su sve ove mere jednako važne i da zbirno mogu doprineti očuvanju turističkih agencija, a kako bi putnici iskoristili uplaćena putovanja ili povratili svoj novac. 

Možete li dati bilo kakvu projekciju u nekom kraćem i srednjoročnom periodu za turistički sektor u Srbiji i posledice koje će ova kriza imati po njega? 

– Nažalost, celoj privrednoj grani koja obuhvata turizam i ugostiteljstvo ove godine se ne piše dobro. Moraćemo da se prilagodimo, da izmenimo način pružanja usluga, da budemo kreativni. Svakako, svim našim članicama smo od uvođenja vanrednog stanja predlagali da se okrenu lepotama Srbije, istraže mogućnosti preusmeravanja svojih putnika na kapacitete u našoj zemlji. Takođe, do kraja juna ne očekujemo da se počne sa putovanjima, što će predstavljati strahoviti gubitak, ne samo za turističke agencije, već i za sve privredne subjekte koji su direktno ili indirektno uključeni u lanac snabdevanja. Ostaje nam samo da sačekamo i da se nadamo da ćemo, uz pomoć Vlade, uspeti da održimo poslovanje svih zahvaćenih ovom krizom. 

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay