„Veće je lobiranje pri otkupu i izvozu maline, nego na tržištu droge!“

Ni ovog leta, proizvođači maline nisu zadovoljni otkupnom cenom. Situaciju otežava i to što je ovogodišnji rod mnogo lošiji od prošlogodišnjeg. Ukoliko u sredu, 21. juna, ne bude dogovora s izvoznicima – a uz posredstvo Ministarstva poljoprivrede – posle tehničkih dogovora u petak, proizvođači maline bi, već za vikend, mogli da stupe u generalni štrajk. O tome za BIZLife govori Dobrivoje Radović, predsednik UO Asocijacije malinara.

Ukoliko se malinari ne dogovore s izvoznicima, koji je sledeći korak?

Nikada nismo bili jedinstveni kao danas! Obustavićemo berbu i blokirati hladnjače. Pa, kad mi propadamo, nek’ krenu našim putem i izvoznici i hladnjačari. Već su u toku mirni protesti na jugu zemlje, na štrajk su spremni i u Mačvi i Prnjavoru. Dobri smo kada glasamo, a kada treba decu da školujemo – ne postojimo. Dok se gase sela, pokušavamo i uspevamo da mlade vratimo na imanja; i doktore, i pravnike, i policajce… Pa, država je samo prošle godine od maline prihodovala 250 miliona evra!

Hladnjačari nude 120 dinara po kilogramu maline, a proizvođači traže 220 dinara. Može li da se nađe kompromis?

Prošle godine, malinu smo prodavali za 220-240 dinara po kilogramu, a ove godine, kada je rod prepolovljen, prepolovljena je i cena. Nema logike! To dokazuje da tržište ponude i potražnje ne funkcioniše, već da vladaju monopolisti koji se dogovaraju o visini otkupne cene. U Americi je rod manji za petinu, u Poljskoj je prepolovljen, pitanje je da li će imati šta da beru najesen. U Srbiji, u zavisnosti od kraja, rod je manji za 30 odsto do čak 50-60 procenata nego 2016. godine! Realna cena trebalo bi da bude i veća od 220 dinara, ali mi bismo i s njom bili zadovoljni, iako bi po toj ceni naša dobit bila tek 10 dinara po kilogramu. Sa otkupnom cenom 120-150 dinara po kilogramu ne bismo mogli da vratimo ni uloženo jer su, zbog loših vremenskih uslova, veća ulaganja. Podsetiću da je prosečna izvozna cena griza uvek odgovarala kilogramu sveže maline u otkupu. Izvozna cena griza sada je 1,83 evra, pa ispod toga ne sme da bude ni akontna cena ovogodišnjeg roda.

Zašto ne pristajete da se cena odredi na kraju berbe, kao što predlažu hladnjačari?

To samo pričaju da bi nas uvukli u veliku berbu, pa da cena ostane 120 dinara po kilogramu. Jer, kad izdaju otkupni list, nemaju više nikakvu obavezu.

Kome ste se obratili za pomoć?

Svim nadležnim ministarstvima; najpre poljoprivrede i trgovine, koji mogu mnogo da učine, kao i Ministarstvu finansija, carini i predsedniku države sa zahtevom da se ispita zašto ne funkcionišu zakoni ponude i tražnje. Tajkunima i monopolistima nije dovoljna proizvodnja u Srbiji, već hoće da zarade i na uvozu, pa miksuju sorte. Verovali smo ministru Branislavu Nedimović, ali verovatno ni on nije svestan u kakav je osinjak ušao. Veće je lobiranje pri otkupu i izvozu maline, nego na tržištu droge!

Ko štiti monopoliste?

Ne znamo mi. To treba da kaže država.  Kad se već bori protiv kriminala, neka i na ovom primeru pokaže da je jača od njega. Pre nego što je SNS došao na vlast, 2012. godine, Aleksandar Vučić je obećao da će, ako njegova stranka pobedi, rešiti problem maline za vek i vekova. Neka to sada učini.

Bilo je i dobrih godina za proizvođače maline, poput prošlogodišnje. Zašto tada ne kupite hladnjače?

Ko bi se bavio proizvodnjom, ako bismo mi kupili hladnjače? Mora neko da bude i seljak.

Šta bi, po Vama, bilo sistemsko rešenje, kako se ne bi svake godine pričalo o otkupnoj ceni maline?

Malina mora da se proglasi proizvodom od strateškog značaja, da se uvedu prelevmani, kao i geografsko poreklo, da bi se tačno znalo koliko se maline proizvodi na kom području, zatim donošenje državne strategije i zakona koji će regulisati tu oblast… Za sada, niko nije imao snage da se bori s monopolom i mafijom.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Piše: Nataša Mijušković