Da li se isplati da budete perfekcionista?
Najnovija istraživanja pokazuju da sanjarenje o predivnom stanu, kući, dobrom poslu i savršenom emotivnom životu može da bude sasvim pogrešan lični stav, a psiholozi savetuju da budete najbolja nesavršena osoba kakva možete da budete.
Rezultati istraživanja su pokazali da se čak 40 odsto žena (u poređenju sa 20 odsto muškaraca) ne oseća dobro na radnom mestu ili u okviru porodice, a sve iz razloga što ne ispunjavaju visoke standarde koje su same sebi postavile, piše Daily Mail.
Skoro svaka žena je opterećena perfekcionizmom – stalnim i bezuspešnim nastojanjima da sve bude savršeno. Moderne žene žele mirnu i skladnu porodicu, uspeh na poslu, sjajan izgled- sve odjednom. Neretko, taj začarani krug se završava dijagnozom stresa i depresije. Zašto se žene plaše da budu prosečne ili onakve kakve jesu?
Dr Brin Braun, profesorka na Univerzitetu u Hjustonu, odgovara na ta pitanja u svojoj knjizi ‘Prednosti nesavršenosti’ i tvrdi da dozvoljavamo da nas privuče ciklus savršenstva jer verujemo da će nas savršenstvo zaštititi, piše hrvatski Tportal.
‘Perfekcionizam je verovanje da ćemo savršenim životom, savršenim izgledom i savršenim radom, smanjiti ili izbeći bolni osećaj krivice i sramote’, kaže ona.
‘Perfekcionizam nije težnja da budemo najbolji i ovde nije reč o ličnom razvoju. Perfekcionizam je samo štit.’ I to, ističe, vrlo neodgovarajući i bez učinka. ‘Potraga za savršenstvom je iscrpljujuća i nikad ne popušta. Prolazimo kroz život pokušavajući da budemo osoba kakvu smo zamislili, mislimo i govorimo ono za što verujemo da ljudi žele da čuju i stavljamo maske kad god je potrebno. Pristajemo kada bi trebalo da odbijemo, govorimo ‘da’ kada mislimo ‘ne’.’
Maska perfekcionizma uzrokuje lažan svakodnevni život, kaže dr. Braun. ‘Toliko nas je okupirala briga šta će drugi da misle o nama, da smo izgubili iz vida ono što zaista jesmo.’ Psiholozi tvrde da je to put prema nesreći, naglašavajući da je perfekcionizam direktno povezan sa anoreksijom, opsesivno-kompulsivnim poremećajem, socijalnom neprilagođenošću, alkoholizmom, hroničnom anksioznošću i depresijom.
Autodestruktivni proces ima svoje faze i pravila- ako perfekcionista misli da nema savršeno telo, razviće poremećaj u ishrani. Ukoliko misli da nema savršen brak, razvešće se. Ako im život nije savršen, osećaju se bezvredno. Nedostaci i greške su im jednostavno nepodnošljivi. Braun, koja je deset godina istraživala ovo područje, analizirajući hiljade muškaraca i žena u godinama od 18 do 87, kaže da je otkrila iznenađujući uzorak- ljudi koji prigrle svoju nesavršenost i ranjivost žive srećnije.
Oni imaju ono što dr. Braunn opisuje kao veru u sopstvene sposobnosti, za razliku od mnogih koji su napravili dugačku listu preduslova. Odakle dolazi ta presija i očekivanja koja sami sebi namećemo? Nikola Feniks, psiholog i autorka knjige ‘Povratak sreći’, kaže da glavnu ulogu u tome igra društvo. ‘Živimo u društvu prepunom nedostižnih očekivanja oko svake teme koju možete da zamislite’, kaže ona.
„Nismo društvo u kojem je dopušteno da se kaže da radite najbolje što možete. Umesto toga, preispitujemo šta će drugi da misle i kako će vrednuju svaku našu nameru.“
Oslobodite se perfekcionizma i naučite da istinski prihvatite svoje nedostatke tako da postepeno prigrlite svoje nesavršenosti. ‘Najvažnije je da postanete skloni sami sebi i da prestanete da se ocenjujete gore nego što zaslužujete i nego što bi bilo ko drugi uradio. Perfekcionisti sami sebe stalno analiziraju. Sebi daju vrlo malo prostora da naprave grešku, iako ih svi pravimo. Najvažnije je da počnete postepeno: ne budite perfekcionista u pokušaju da se oslobodite perfekcionizma.’ Ili, kako bi rekla pokojna ugledna psihoterapeutkinja Šoma Morita: ‘Budite najbolja nesavršena osoba kakva možete da budete.’
