Srbija po inovacijama na 46. mestu
Srbija je 46. na listi od 141 zemlje po inovacijama, pokazao je izveštaj medjunarodne poslovne škole INSEAD i Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine (WIPO).
Srbija ostvaruje dobre rezultate u poredjenju sa polaznom osnovom, odnosno uslovima za inovacije, pa je po efikasnosti inovacija na 7. mestu, ali to nije pokazatelj kojim bi se trebalo hvaliti.
Kako se ističe u izveštaju, visoka efikasnost ukazuje na manjkavosti u okruženju za podsticanje inovacija, a u najvećem broju slučajeva reč je o zemljama koje su rangirane niže od proseka u svojoj grupi po visini bruto domaćeg prihoda po stanovniku.
Po uslovima za inovacije, koji podrazumevaju izmedju ostalog obrazovanje, poslovno okruženje i izdvajanja za istraživanje i nauku, Srbija je na 65. mestu, dok je po rezultatima – izmedju ostalog po znanju, uticaju znanja na produktivnost, korišćenju novih tehnologija u organizaciji posla – na 36. mestu.
Srbija je za stanje inovacija dobila ukupno 40 bodova, što je svrstava iznad proseka za grupu zemalja sa višim srednjim prihodima, kojoj i sama pripada, a čiji prosek je 35,42, navodi se u izveštaju u kojem su inovacije široko shvaćene, tako da uključuju i inovacije u poslovanju.
Iz te kategorije najbolja je Letonija, na 30. mestu, a za njom slede Malezija (32), Kina (34), Litvanija (38), Bugarska (43) i Crna Gora,koja je neposredno ispred Srbije (45), dok su lošije rangirane Rumunija (52), Makedonija (62) i Bosna i Hercegovina (72), kao i neke druge zemlje koje nisu iz regiona, poput Meksika i Belorusije.
Na boljoj poziciji su se našle i dve zemlje bivše Jugoslavije Slovenija (26) i Hrvatska (42), koje spadaju u kategoriju zemalja sa visokim prihodom po stanovniku.
Najlošija tačka Srbije su nivo razvijenosti poslovanja, što uključuje i saradnju različitih sektora društva, poput univerziteta i biznisa, udeo zaposlenih na mestima koja iziskuju visoku stručnost, priliv direktnih stranih investicija i programi usavršavanja koje pružaju firme zapsolenima. Srbija je po tome na 86. mestu, odnosno u drugoj polovini liste, a loša je – na 78. mestu – i po razvijenosti tržišta, poput zaštite investitora, konkurencije i mogućnosti dobijanja kredita.
Srbiji ocenu najviše popravlja rezultat u pogledu znanja i tehnologije, gde je na 29. mestu sa ocenom 40, rezultatom koji je bliži zemljama sa visokim prihodima čija prosečna ocena je 44.
U poredjenju sa prošlom godinom Srbija je u ukupnom indeksu napredovala za devet mesta, što je u najvećoj meri rezultat realnog napretka, ali je uticaj imala i promena samog indeksa.
Lista obuhvata 141 privredu, koje pokrivaju 94,9 odsto svetskog stanovnisstva i 99,4 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda.
