Regionalna iskustva i izazovi u borbi protiv kršenja prava intelektualne svojine
Na Desetoj jubilarnoj Konferencija o zaštiti prava intelektualne svojine, u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji (AmĆam), prezentovani su uspešni primeri iz regionalne prakse kao i preporuke za savladavanje postojećih izazova sa fokusom na specijalizaciji pravosudnih organa za ovu oblast, boljoj regionalnoj koordinaciji nadležnih organa, podizanju svesti javnosti i poboljšanju prekogranične saradnje.
Ključne izazove sa kojima se susreću izneli su i predstavnici Američke privredne komore iz regiona (Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Slovenije) kao i predstavnici državne uprave i pravosuđa.
Problemi sa kojima se susreću sve zemlje u regionu su nedovoljno efikasna i specijalizovana sudska zaštita, nizak nivo koordinacije između različitih institucija koje štite intelektualnu svojinu, nizak nivo svesti o posledicama kršenja prava intelektualne svojine i često neusaglašenost mnoštva zakona koji regulišu ovu oblast. Najbolje primeri borbe protiv ovakvih izazova su, između ostalog i specijalizovani sud u Sloveniji koji se bavi samo slučajevima zaštite intelektualne svojine, osnivanje koordinacionog tela za sprovođenje prava intelektualne svojine u Makedoniji, kampanje namenjene edukaciji potrošača u Hrvatskoj i kampanje posebno fokusirane na mlađu populaciju u svim zemljama regiona. Posebno je istaknuta potreba bolje saradnje nadležnih organa u regionu kao i modernizacija regulative iz ove oblasti kako bi se ispratio tehnološki napredak.
Među glavnim problemima i njihovim potencijalnim rešenjima u ovoj oblasti u Srbiji, navedena je sudska zaštita koja je neujednačena, spora i često nedovoljno efikasna. Rešenje bi moglo biti u specijalizaciji nadležnosti sudova i sudija u ovim predmetima, na koju je ukazao i i ministar pravde i državne uprave Srbije Nikola Selaković.
Potrebno je omogućiti efikasnijom proceduru dokazivanja u delima koji spadaju u visoko tehnološki kriminal. Neophodan je efikasniji pristup informacijama o privremeno zaustavljenoj robi na carini, koji podrazumeva fotografisanje zaplenjene robe i slanje fotografija nosiocu prava elektronskim putem radi brže vizuelne identifikacije krivotvorenih proizvoda. Na taj način, značajno bi se smanjili troškovi i ubrzao postupak utvrđivanja robe za koju postoji sumnja da povređuje pravo intelektualne svojine. Poseban problem postoji i u neusaglašenosti regulative za uništavanje zaplenjene robe, koji rezultira u visokim troškovima skladištenja koji se stalno uvećavaju.
Miloš Blagojević¸ predsedavajući Odbora za zaštitu prava intelektualne svojine Američke privredne komore
„Možemo da zaključimo da je intelektualna svojina kao i njena zaštita na značajno višem nivou nego 2004. godine, kada je Odbor Američke privredne komore za zaštitu prava intelektualne svojine počeo sa radom. Ipak, implementacija usvojenih zakona još nije na zadovoljavajućem nivou i neophodna su znatna poboljšanja. Izgubljeni prihod od kršenja prava intelektualne svojine u sebi sadrži komponentu poreza, pa je na gubitku i država. S druge strane, nizak stepen zaštite prava intelektualne svojine ne deluje stimulativno na postojeće ali i buduće strane investitore, jer je mnogim kompanijama intelektualna svojina upravo najveća vrednost“, istakao je Miloš Blagojević¸ predsedavajući Odbora za zaštitu prava intelektualne svojine Američke privredne komore.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer ukazao je da je poštovanje prava intelektualne svojine neophodno za inovacije i ključno za ekonomski razvoj, prenosi Američka privredna komora.
