EU zbog skandala sa konjetinom traži DNK mesa
Evropska komisija predložila je češća DNK testiranja proizvoda od mesa kako bi se utvrdile prave razmere skandala koji je izbio kada je otkriveno da je umesto goveđeg prodavano konjsko meso. Skandal sa konjetinom otkrivenom u smrznutim lazanjama šokirao je evropsku javnost, naročito u Britaniji, gde su potrošači neskloni konjetini, i uvećao bojazni oko bezbednosti hrane širom Evropske unije.
„Radiće se DNK testovi mesnih proizvoda u svim članicama EU“, najavio je evropski komesar za zdravlje Tonio Borg posle ministarskog sastanka u Briselu 13. februara.
Planom početnih testiranja u trajanju od mesec dana predviđena je i provera konjetine kako bi se utvrdilo da li su u hranu dospeli potencijalno opasni ostaci veterinarskih lekova, kazao je Borg dodajući da se prvi rezultati očekuju sredinom aprila.
Skandal je izbio u Irskoj, kada su provere pokazale da je meso za koje je na etiketi pisalo da je goveđe zaparavo 100% konjsko. Afera se zatim proširila na još najmanje osam članica EU, pa se širom Evrope pojačao strah od prevara kod označavanja hrane.
I, mada zvaničnici uveravaju građane da ne postoji rizik za javno zdravlje, biće sprovedena dodatna testiranja kako bi se istražilo da li je u mesu bilo ostataka lekova koji se koriste u veterini.
Posebno je skandal sa konjetinom uzdrmao Veliku Britaniju, gde mnogi nisu skloni ideji konzuimiranja konjskog mesa i odakle ukazuju na nedostatke u kontroli prehrambenih proizvoda.
„To je udar na integritet prehrambenog sektora, što je zaista značajno pitanje za veliki broj zemalja. Sada kada znamo da je to evropski problem, potrebno nam je evropsko rešenje“, istakao je irski ministar poljoprivrede Sajmon Koveni, preneo je Euractiv.com.
Na insistiranje ministara poljoprivrede Borg je rekao da će Komisija ubrzati rad na eventualnim izmenama propisa o označavanju hrane u EU da bi se kompanije naterale da naznačavaju zemlju porekla proizvoda od mesa. Sada takva odredba važi samo za svežu govedinu a očekuje se da od decembra 2014. godine bude na snazi i za svežu jagnjetinu, svinjentinu i živinsko meso.
Međutim, evropski zvaničnici nezvanično upozoravaju da bi odredbu o označavanju porekla proizvoda od mesa bilo gotovo nemoguće poštovati, s obzirom na kompleksnost puteva isporuka.
EU i nadležna nacionalna tela i dalje nastoje da otkriju kako je i gde došlo do prevare sa konjskim mesom.
„Sumnjive su sve zemlje kroz koje je to meso prošlo“, rekao je Borg i precizirao da su zapravo sumnjive kompanije u zemljama kroz koje je konjetina prošla.
Borg je istakao da bi u ovom trenutku bilo nepravdeno „upirati prstom“ u neku određenu kompaniju ili zemlju.
Belgija najviše izvozi a Italija uvozi konjetinu
Podaci Statističke agencije EU, koje prenosi britanski Guardian, pokazuju da je u 2012. godini najveći izvoznik konjskog, magarećeg i mesa mula ili mazgi u EU bila Belgija koja je u inostranstvo isporučila 17,3 miliona kilograma. Na listi velikih izvoznika slede Poljska sa izvozom od 9,6 miliona kilograma i Rumunija i Francuska sa po gotovo pet miliona.
Uvoznike konjskog, magarećeg i mesa muli i mazgi u EU predvodi Italija koja je u 2012. godini u inostranstvu kupila 21,7 miliona kilograma. Veći uzvoznici su i Francuska sa 11,9 miliona kilograma, Belgija sa 6,6 miliona i Holandija sa 3,2 miliona.
Ukupno je iz EU u 2012. godini izvezeno, prema podacima Eurostata, 54,85 miliona kilograma konjskog, magarećeg i mesa muli i mazgi dok je u EU istovremeno uvezeno 50,24 miliona kilograma tog mesa.
