Glavni problem slovenačke ekonomije – prezaduženost preduzeća
Kandidat za novog slovenačkog ministra finansija Uroš Čufer izjavio je da je vlada u odlasku Janeza Janše preveliki naglasak stavljala na svoj koncept "slabe banke" namenjen sanaciji banaka te je ocenio da taj model treba doraditi, a kao glavni problem slovenačke ekonomije naveo preveliku zaduženost preduzeća.
Slovenačke banke same po sebi nisu prezadužene nego su njihov problem loši krediti i nedostatak kapitala, dok su slovenačka preduzeća "bitno prezadužena" i s kreditnim opeterećenjem po kojem je Slovenija u vrhu Evropske unije, rekao je Čufer prilikom predstavljanja pred članovima odbora za monetarnu politiku slovenačkog parlamenta.
Zato, po Čuferovim rečima, proces sanacije banaka, kako bi one obnovile svoju kreditnu aktivnost, treba sprovesti uporedno s programom restrukturiranja i pomoći prezaduženim preduzećima koja imaju potencijal, a u sadašnjim uslovima nemaju mogućnosti za razvoj i nošenja s konkurencijom.
Dodao je da prema analizi slovenačke centralne banke i udruženja poslovnih banaka prezaduženih preduzeća, koja bi se odgovarajućim programom mogla spasiti, ima oko 130.
"Nije dovoljno spasiti bankarski sektor, nego je potrebno celovito rešenje i za prezadužena preduzeća, u suprotnom neće biti društvenog razvoja i ekonomskog rasta", rekao je Čufer, dodavši da je teško zamisliti da banke u nekom sistemu mogu biti zdrave, ako je loše poslovno okruženje u kome deluju.
Čufer je rekao da u sadašnjem trenutku ne može proceniti koliko bi stajao program pomoći takvim preduzećima te da bi stvari trebalo da se usklade i sa Evropskom komisijom budući da je Slovenija potpisnica Mastrihtskog sporazuma po kojem načelno pomoć države preduzećima nije dopuštena osim u posebnim prilikama, naglasivši da to treba sprovesti što pre jer su kamatne stope u evrozoni sada na najnižem nivou, a s vremenom će početi da rastu.
Po mišljenju budućeg novog ministra finansija, Slovenija bi trebalo da ostane relativno nisko zadužena država te bi iznos koji država bude dala za restrukturiranje i osposobljavanje sada prezaduženih preduzeća u budžet trebalo vratiti privatizacijom nekih kompanija u državnom vlasništvu.
U Sloveniji, za razliku od nekih drugih država EU koje su dospele u teškoće, dug stanovništva nije veliki, ali bi se to moglo pogoršati s nastavkom krize, a relativno niska je i zaduženost javnog sektora koja iznosi 45 odsto BDP-a, rekao je Čufer.
Što se tiče koncepta "slabe banke" s kojim je započela vlada Janeza Janše, ali još nije operacionalizovan, Čufer je rekao da ga treba doraditi jer ona sam po sebi ne jamči da će doći do čišćenja bilanasa u bankama od loših kredita i ponovnog pokretanja ekonomije, te da smatra kako bi prevelik fokus na taj koncept sanacije banaka doveo do toga da ne bi bilo dovoljno sredstava za pomoć preduzećima koja trebaju restrukturiranje.
Bude li potvrđena nova vlada s njim kao ministrom finansija, Čufer je rekao da će njegov glavni zadatak ponovno pokretanje privrede, razduživanje preduzeća i sanaciju banaka biti konsolidacija javnih finansija. Ali, upozorio je da je upitno hoće li Slovenija ispuniti zadate ciljeve smanjivanja budžetskog deficita na 3 odsto BDP-a u sledećoj godini. S druge strane, ocinio je da bi Evropska komisija mogla revidirati zadati cilj, odnosno prolongirati vreme za njegovo postizanje.
