Rešenje za problem kiparskih banaka – recept za druge krize

Prisiljavanje akcionara banaka, vlasnika obveznica, čak i velikih štediša da podnesu gubitak, treba da postane standardan pristup u zoni evra za postupanje sa bankama u krizi, rekao je u ponedeljak visoki evropski zvaničnik.

Vlasnici banaka i investitori moraju biti "prvenstveno pozvani na odgovornost, pre no se i pogleda u državne finansije ili u bilo koje druge javne instrumente", rekao je Heroen koji predsedava skupovima Evrogrupe – 17 ministara finansija zone evra.

Zemlje zone evra i Medjunarodni monetarni fond su u ponedeljak pred zoru odobrili Kipru 10 milijardi evra pomoći uz uslov da raspusti svoju drugu po veličini banku što će gubitkom platiti vlasnici njeni deonica, a i vlasnici svih uloga većih od 100.000 evra koji će izgubiti znatan deo svog novca, možda čak i do 40 odsto.

Zvaničnici EU su ranije naglasili da je ta mera, takozvana "kaucija", jedinstvena za Kipar. Tako je zbog veličine bankarskog sektora te zemlje – gotovo je osam puta veći od godišnjeg bruto-domaćeg proizvoda Kipra, i zbog strukture kapitala koju gotovo u potpunosti čine ulozi, a ne obveznice, kako je drugde.

"Ako ima rizika u nekoj banci, naše prvo pitanje treba da bude: 'Dobro, šta vi u banci nameravate da uradite? Šta možete da uradite da biste dokapitalizovali banku?'. Ukoliko to banka ne može da uradi, onda ćemo od akcionara i vlasnika obveznica zatražiti da doprinesu rekapitalizaciji svoje banke", rekao je za Dijselblem za Financial Times.

Irska i druge zemlje su ranije bacale milijarde novca poreskih obveznika u spasavanje svojih banaka, da ne bi primorale vlasnike i deponente da preuzmu gubitak jer bi to uznemirilo tržište. To je izazvalo gnev pošto su pražnjenjem penzionih fondova i povećanjem poreza štedeli bogate inostrane investitore od gubitaka.

Evropski zvaničnici su to imali u vidu kada su u slučaju Kipra odlučili da smanje i restrukturiraju njegov bankarski sektor, smanjujući time i svotu koju će, kao pomoć, ipak morati da plate evropski i kiparski poreski obveznici.

Ali, nametanje gubitka vlasnicima velikih uloga u bankama bi moglo da podstakne investitore da povuku novac iz slabijih ekonomija južne Evrope, u Nemačku i druge stabilnije zemlje na severu.

Ta zabrinutost je evidentna na tržištu. Evro koji koristi više od 330 miliona Evropljana, ojačao je u odnosu na dolar na oko 1,30 čim je postignut sporazum o pomoći Kipru, ali je, posle izjave Dijselblema, pao na ispod 1,29 što je njegov najniži nivo od novembra. Evropski berzanski indeksi su takodje opali, a najviše akcije banaka, posebno u finansijski slabim zemljama Italiji i Španiji.

Dijselblem je rekao da je novi pristup pravedniji jer obezbedjuje novac poreskih obveznika, a gubitak nameće bankama, njihovim vlasnicima i investitorima. "Smatram da je to pristup koji bi trebalo da prihvatimo sada kada smo prošli vrh krize", rekao je on u intervjuu.