Zlato nova žrtva rešavanje evropske dužničke krize
Cena zlata na svetskim berzama najnovija je žrtva trapavog rešavanja evropske dužničke krize, ovog puta koncentrisane u finansijskoj drami Kipra. Vest da su se Kipar i Evropska komisija dogovorili da će Nikozija – zarad finansijske pomoći sa strane – prodati „višak” zlatnih rezervi, dovela je do toga cena zlata naglo padne ove sedmice na najniži nivo u poslednjih pet meseci.
Berzanska logika rekordnog rušenja cene zlata jednostavna je. Države evrozone raspolažu sa oko 10.000 tona zlatnih rezervi. Da bi obezbedio međunarodni kredit za pomoć, finansijski urušeni Kipar pristao je – bar prema medijskim izveštajima – da proda 10 od ukupno 13,9 tona državnih zlatnih rezervi. Istovremeno, severni deo Evrope sve teže pristaje da doturi novac ugroženom jugu gde stanovništvo sve gnevnije ustaje protiv strogih budžetskih reformi.
Da li bi finansijski prezadužene Portugalija, Španija i Italija mogle, kad finansijski zagusti, takođe da krenu u rasprodaju zlatnih poluga? Portugalija raspolaže sa 382,5 tona zlatnih rezervi. Španija ima 281,6 tona poluga i zlatnika. Italija sa spoljnim dugom od preko 2.000 milijardi evra istovremeno u trezorima čuva čak 2451,8 tona ovog metala.
Zebnja investitora da je Kipar samo prva među članicama evrozone koja poteže za „porodičnim zlatom” da bi olakšala finansijsku krizu oborila je vrednost unce na 1558,8 američkih dolara. U EU zlato je inače poslednji put prodavala Francuska 2009. godine (17,4 tona), da bi zatim Brisel uveo stroga kolektivna ograničenja za takvu trgovinu.
U međuvremenu, Centralna banka Kipra juče je oštro demantovala da „u ovom trenutku” uopšte pomišlja na prodaju dela zlatnih rezervi.
„Odluka o prodaji zlata u isključivoj je nadležnosti Upravnog odbora centralne banke Kipra. Niti je Upravni odbor o tome ranije diskutovao, niti to sada radi. Glasina o toj prodaji samo je jedna u mnoštvu neistina koje trenutno kruže”, izjavila je Aliki Stilijanu, portparol centralne banke Kipra.
Šta se onda stvarno Kipar dogovorio sa Evropskom unijom da bi dobio obećanu finansijsku pomoć? Prema već raspoloživim informacijama, Nikoziju će pomoć evropskih partnera i MMF-a skupo koštati.
Prvobitno je bilo dogovoreno da Kipar u paketu pomoći učestvuje sa sedam milijardi evra, a EU i MMF da obezbede 10 milijardi evra. Najnoviji nacrt navodi da će udeo Kipra u pomoći samom sebi iznositi čak 13 milijardi evra, dok je strani udeo nepromenjen. Spomenutom prodajom zlata Nikozija bi basnoslovnoj sumi koja se od Kipra očekuje dodala tek oko 400 miliona evra, koliki je otprilike nedeljni promet na svetskom tržištu zlata.
Dokument Evropske komisije za dablinski skup ministara finansija navodi da je Kipar obećao da će prodati zlato za tu sumu. Ako je u osiromašenoj Evropi sada i zlato na prodaju, bogati kupci iz drugih delova sveta neće manjkati.
