Privrednici ne veruju u poreske olakšice
Privreda nije osetila nikakav boljitak od ukidanja parafiskalnih nameta i ograničavanja pojedinih naknada i taksi, jer su opštine uglavnom iskoristile zakonsku mogućnost i uskladile cene ovih dažbina prema maksimalno propisanim iznosima, tvrdi direktor Metalca Petrašin Jakovljvić.
Prema rečima direktora Metalca ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i njeno pripajanje porezu na imovinu za privrednike će značiti samo veće izdvajanje prema državi.
Privrednik koji je redovno izmirivao obaveze prema državi ubuduće će plaćati i više, a oni koji to nisu činili i dalje neće plaćati ništa, rekao je Jakovljević na okruglom stolu koji se bavio temom da li se ukidanjem naknade za korišćenje građevinskog zemljišta doći do boljeg poslovanja u Srbiji.
Milica Bisić, savetnica ministra finansija objasnila je da će ključni nosioci posla određivanja tržišne vrednosti biti opštine. One će morati da odrede zone i u njima prosečne cene kvadrata poslovnog prostora. Do nje će dolaziti upoređivanjem kupoprodajnih transakcija za istu vrstu nekretnine u istoj ili susednoj zoni, a ako to ne bude moguće kao osnovica će biti uzeta vrednost zemljišta, a kao krajnja mogućnost biće procena imovine fizičkih lica koju ima svaka poreska uprava. U slučaju fabrike, za koju je teško odrediti tržišnu vrednost uzeće se procena zemljišta uvećana za knjigovodstvenu vrednost objekata.
Ona je ocenila da naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta treba ukinuti, jer je to loše poresko rešenje, a posebno što se njihova visina višestruko razlikuje od opštine do opštine. Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno je ukidanje te naknade do 31. decembra ove godine i njeno uključivanje u porez na imovinu.
Pročitajte i >>> Cena kvadrata određuje porez
Bisićeva je rekla da je izmenama Zakona o porezu na imovinu, predviđeno da osnovica za porez koji plaćaju pravna lica više ne bude knjigovodstvena, već tržišna vrednost. Da opštine ne bi izgubile prihod od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta osnovica za porez, prema njenim rečima, mora biti dvostruko pa čak više uvećana. Ona je ocenila da će neke lokalne samouprave koje do sada nisu naplaćivale velike naknade za korišćenje zemljišta na ovaj način ostvariti čak i veće prihode.
Sa druge strane, Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština tvrdi je da će ukidanjem te naknade lokalnim samoupravama biti oduzeta znatna sredstva, jer se na osnovu nje prikupe prihodi koji čine sedam do 10 odsto budžeta prosečne opštine. On predlaže da se uvede komunalna naknada, u okviru poreza na imovinu, čiji bi se iznos utvrđivao na osnovu stvarnih troškova komunalnih usluga.
Ekonomista Boško Mijatović, koji je autor analize o ukidanju naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, rekao je da taj namet treba ukinuti, jer je izgubio razlog postojanja, da je nepravedan, ekonomski neracionalan i da donosi nepotrebne administrativne troškove. – Cela stručna javnost podržava ukidanje ove naknade – rekao je Mijatović i dodao da se ukidanju protive jedino predstavnici lokalne vlasti koji strahuju od gubitka važnog prihoda, ali da bi i oni prihvatili ukidanje ako bi im se obezbedila dovoljna nadoknada.
