U Srbiji hiljade hektara pod GMO sojom

U Srbiji se na hiljade hektara uzgaja genetski modifikovana soja, uprkos zakonu iz 2009. koji to izričito zabranjuje, upozorava agroekonomista Miladin Ševarlić. Srbija nema kontrolu ni nad proizvodnjom, ni nad uvozom GMO soje.

Povodom skupova "Zaustavimo GMO u Srbiji" u Beogradu i Novom Sadu, Ševarlić je rekao da je njihov cilj bio da se građani Srbije podsete na probleme koji mogu nastati eventualnom izmenom Zakona o GMO koji u najvećoj mogućoj meri štiti Srbiju od mogućih problema, ukoliko bi se dozvolio uvoz, uzgoj, prerada i promet GMO.

U Srbiji imamo hiljade hektara zasejanih GMO sojom, koja se godinama uzgaja, a da nadležni državni organi uopšte ne reaguju i ne uništavaju tu soju, rekao je jedan od najeminentnijih agroekonomista.

Srbija nema kontrolu nad GMO sojom, o tome da li odlazi na farme za stočnu ishranu ili ulazi u distribuciju za pravljanje stočne hrane na tržištu, niti ima odgovarajuće carinske kontrole za uvoz semena za uzgoj GMO soje.

Takođe, nadležne inspekcijske kontrole su odgovorne zato što godinama ne uspevaju da pronađu hiljade hektara zasejanih GMO sojom i drugim rataskim kulturama, smatra on.

Nadležni organi nemaju podatke o uvezenoj sojinoj sačmi, koja je genetski modifikovana, i preko stočne hrane ulazi u lanac ishrane ljudi, predočio je Ševarlić.

Takođe je više nego sigurno da u Srbiju ulaze, a to će se u narednim godinama otkriti, određene količine proizvoda koje nisu označene da sadrže sirovine od GMO, upozorio je Ševarlić.

U tu grupu proizvoda, kako je rekao, spada dampinški uvoz prerađevina od mesa iz zemalja koje uopšte nemaju prehrambenu proizvodnju da bi bile izvozno orjentisane, kao što su Crna Gora, BiH i Makedonija.

Srbija ima carine na uvoz mesa, pogotovo kada se radi o mašinski otkoštenom mesu, koje se uvozi po dampinškim cenama, a uglavnom se dobija od stoke koja se hrani GMO sojom, objasnio je Ševarlić.