Jedinstvena saobraćajna mreža Evrope
Evropska komisija objavila je nove karte na kojima je prikazano devet glavnih koridora koji će biti okosnica saobraćaja unutar evropskog jedinstvenog tržišta i koji će bitno izmeniti veze između Istoka i Zapada.
U skladu s tim ciljem, finansijska sredstva EU za saobraćajnu infrastrukturu utrostručiće se za period 2014. – 2020. i iznosiće 26 milijardi evra.
Komisija navodi da je reč o "najtemeljnijoj reformi infrastrukturne politike", sa ciljem povezivanja postojeće rascepkane mreže evropskih puteva, pruga, aerodroma i kanala u jedinstvenu transevropsku saobraćajnu mrežu (TEN-T).
Nova osnovna mreža utemeljena je na devet glavnih koridora: dva koridora sever – jug, tri koridora istok – zapad i četiri dijagonalna koridora.
Tom mrežom će se bitno izmeniti veze između Istoka i Zapada, ukloniti uska grla, poboljšati infrastruktura i pojednostaviti prekogranični promet za putnike i preduzeća širom EU.
Poboljšaće se veze među različitim vrstama prevoza i doprineti ostvarenju ciljeva EU u području klimatskih promena. Osnovnu mrežu potrebno je završiti do 2030.
Mrežom će se obezbediti potpuna pokrivenost EU i dostupnost svih regija. Cilj je osigurati da postupno, do 2050, velika većina evropskih građana i preduzeća od te sveobuhvatne mreže ne bude udaljena više od 30 minuta.
Saobraćaj je temelj evropske privrede. Novom infrastrukturnom politikom EU uspostaviće se snažna evropska saobraćajna mreža u svih 28 država članica radi podsticaja rasta i konkurentnosti.
Novu saobraćajnu mrežu podupiraće sveobuhvatna mreža puteva koji će se uključivati u osnovnu mrežu na regionalnom i nacionalnom nivou.
Koridori preko Balkana
Mediteranski koridor povezuje jug Iberijskog poluotoka, preko španske i francuske mediteranske obale, prolazi kroz Alpe na severu Italije, zatim ulazi u Sloveniju i dalje prema mađarsko-ukrajinskoj granici.
Paralelno s tim kao njegov sastavni deo je i pravac Rijeka-Zagreb-Budimpešta, a između ta dva paralelne pravca nalazi se veza Zagreb-Slovenija. Reč je o putnom i železničkom koridoru, a u delu kroz severnu i Italiju, i rečnom pravcu.
Preko tog koridora, Hrvatska će biti spojena i na baltičko-jadranski koridor, koji ide od Baltičkog mora kroz Poljsku, preko Beča i Bratislave do severne Italije. Taj koridor je putni i železnički.
Koridor Rajna-Dunav je rečni pravac koji povezuje Strazbur, Frankfurt, Beč, Bratislavu, Budimpeštu, odakle se jedan deo račva prema Rumuniji, a drugi ide Dunavom između Hrvatske i Srbije i dalje na Crno more.
Foto: europa.eu
