Kreditna aktivnost u padu u celom regionu
Guverneri centralnih banaka zemalja jugiostočne Evrope ocenili su da su najveći problemi bankarskog sektora u regionu opadanje kreditne aktivnosti i dalje povlačenje novca iz banaka čije su matične banke u inostranstvu.
Na regionalnom samitu guvernera, bankara i privrednika istaknuto je da sve zemlje u regionu lagano izlaze iz krize, ali da je rast privrede i dalje slab.
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković istakla je da je ulaganje u region i dalje profitabilno i dodala da su domaći izvori finansiranja sve bitniji.
Po njenim rečima, "zajednički izazovi regiona jesu slabi izgledi za ekonomski rast, pritisci razduživanja prema inostranstvu, rastući nivo loših kredita, kao i izazovi EU integracija", rekla je Tabakovićeva.
Guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić istakao je da sve zemlje regiona imaju problem usporenog kreditnog rasta i podsetio da se ćerke banke bankarskih grupacija iz inostranstva uglavnom razdužuju prema svojim maticama. On je ocenio da za većinu tih bankarstih grupacija region jugoistočne Evrope nije toliko važan, pa i u slučajevima kada njihove ćerke banke imaju na lokalnom nivou sistemski značaj.
Kako je istakao Kozarić, najveći problem ekonomije u regionu je visoka stopa nezaposlenosti, kao i opasnost mogućeg prelivanja krize iz zemalja porekla inostranih banaka koje posluju u regionu.
Guverner Centralne banke Crne Gore Milojica Dakić kazao je da se pozajmice iz inostranstva smanjuju, a da problem za region predstavljaju i visoke kamatne stope. Podsetio je i na rast nelikvidnosti u privredi, što je zbog neredovnog izmirivanja obaveza negativno uticalo i na bankarski sektor.
Dakić je ocenio da su banke trenutno "suviše oprezne" u davanju pozajmica, dok su pre krize imale drugačiji stav i loše su
upravljale rizicima.
Guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić kazao je da nije utvrđena veza između privrednog rasta i povećanja kreditne aktivnosti, što je bilo opšte prihvaćeno mišljenje političara u Evropi. Kriza je pokazala da to nije tačno, istakao je on. Vujčić je ocenio da su banke sve više opterećene lošim plasmanima i podsetio da je EU za pomoć bankama pogođenim finansijskom krizom od 2008. do 2011. dala 4.656 milijardi evra.
Guverner centralne banke Albanije Ardijan Fulani ocenio da u zemljama regiona tržište kapitala tek treba da se razvija i da banke treba da budu glavni nosilac finansijskog uticaja. On je istakao da su zemlje regiona "gladne kapitala" i da bi banke mogle dosta da učine u toj oblasti.
Prema oceni Fulanija, u slučajevima kada nema dovoljno unutrašnjih finansijskih resursa, dobrodošlo je korišćenje onih iz inostranstva, ali uz uslov da države stvore stabilno poslovno okruženje.
Viceguvernerka Narodne banke Makedonije Maja Kadijevska Vojnović ocenila je da su zemlje regiona na putu oporavka iz krize, ali da su i pored stabilnog bankarskog sistema, države i dalje izložene povlačenju sredstava matičnih banaka iz Evrope.
