Nauka opet rekla svoje: Dugo sedenje zatupljuje

Osam sati sedenja dnevno povećava rizik od smrtnosti za čak 15% (u odnosu na upola manje vremena provedenog na stolici), usporava metabolizam, krivi kičmu, čini vas debljim i ne samo to – dugo sedenje vas može učiniti manje pametnim.

Prema New York Times-u sati i sati sedenja za radnim stolom čine da električna aktivnost u mišićima znatno opadne što negativno utiče na metabolizam i usporava ga. Prema naučnicima, ni dobar trening nakon posla ne može da nadoknadi štetu od dugog sedenja.

Danas postoji još jedan naučni dokaz o štetnosti koju sati i sati statičnog sedenja donose. Sabine Schaefer, vođa projekta Max Planck Instituta za ljudski razvoj u Nemačkoj istraživala je kako dugo sedenje i hodanje utiču na memoriju čoveka i došla je do neverovatnih otkrića. Scahaefer je poredila učinke dece i mladih dok sede i hodaju i rezultat je pokazao da je memorija onih koji su hodali svojim izabranim tempom bila u stanju da primi daleko više informacija. Pamćenje u hodu je značajno bolje kada se radilo o težim i zahtevnijim radnim zadacima. Ovaj rezultat bio je izraženiji kod dece nego kod odraslih.

Drugim rečima, dok hodate misli vam se ne rasplinjavaju i ne gubite fokus. Naprotiv, hodanje daje dodatnu energiju organizmu, samim tim poboljšava pamćenje, a misli čini jasnijim.

Naravno, ne može svaka mentalna aktivnost da se obavlja u hodu, ali ovo istraživanje samo potvrđuje upozorenja koje govore da dugo sedenje izuzetno loše utiče kako na fizičko tako i na mentalno zdravlje čoveka. Zato nije ni čudno što se kreativni naboj i velike ideje rađaju kada se um isključi iz svakodnevnih problema i relaksira uz dobru knjigu ili pod tušem.

Rana jutarnja šetnja ili džoging jedan je od načina da se relaksirate, na kraju krajeva to je pomagalo Albertu Einsteinu i Charlesu Darwinu. Po nauci, čak i pet minuta na svežem vazduhu dovoljno je da vas oraspoloži, razbistri misli i podigne samopouzdanje.