`Spremni smo za transformaciju Tanjuga`
Najstarija novinska agencija u zemlji, Tanjug, proslavila je nedavno 70 godina poslovanja, a ulazak u osmu deceniju obeležiće neminovnu transformaciju ove kuće.
Prema poslednjim informacijama koje su se pojavile u medijima, opcija za Tanjug je da će se agencija delom prevesti u Biro Vlade za komunikacije, a delom finansirati iz sopstvenih izvora.
Transformacija Tanjuga, već je dobrim delom sprovedena, ’iznutra’, suštinski, kaže za BIZLife direktorka Tanjuga Branka Đukić i dodaje da se to vidi u produkciji kuće.
„Tanjug je poslednjih godina snažno izašao na tržište i napravio iskorak, i tehnološki, i u načinu rada, kako u odnosu na ’samog sebe’, tako i u odnosu na nacionalne agencije u regionu. Danas je Tanjug pouzdan medijski partner svima koji nešto znače na medijskoj sceni i u biznisu, u Srbiji, ali i u regionu, sa godišnjom produkcijom od oko 350.000 informacija, video izvešataja i fotografija. Javnosti je malo poznato da smo jedno od zaista retkih javnih, državnih preuzeća, koje nema dugove, ne pravi gubitke. Naprotiv. U tom pogledu, Vlada Srbije, kao naš vlasnik nema nikakav problem sa nama”, kaže Đukić.
Prethodni pomoćnik ministra kulture pominjao je nemački model rada biroa Vlade, što bi drastično promenilo dosadašnju praksu rada novinara u agenciji, koji bi praktično postali službenici kabineta u Nemanjinoj?
Kad je reč o daljoj tranformaciji Tanjuga, za koju smo potpuno spremni – o modelu će svakako odlučiti vlasnik Tanjuga, a mi smo uvereni da će, kakav god taj model bio, imati na umu interese profesije i medijskog tržišta.
’Nemački model’ koji spominjete – ne postoji, kao što je to u pismu Vladi Srbije ukazala Evropska asocijacija novinskih agencija, koja okuplja vodeće agencije poput France Pressa, nemačke DPA, italijanske Anse i drugih, pozivjući vladu da očuva „sadašnju poziciju Tanjuga kao pružaoca nezavisnih, nepristrasnih infrormacija“.
Da li je finansiranje iz budžeta olakšanje ili dodatno opterećenje koje utiče na slobodu novinarskog posla?
Naravno da je lakše, bilo bi licemerno reći drugačije. Uostalom, mnogi mediji u Srbiji su u protekle tri, četiri godine primali pomoć od države, ne samo državni, već i privatni, i ne mnogo manju od Tanjuga, samo se to nije zvalo subvencije, već ’projektno finansiranje’. S druge strane, činjenica je da sve evropske države finansiraju pojedine servise nacionalnih agencija, pa i privatnih, za koje su posebno zainteresovane.U pravu ste kad kažete da je i – opterećenje, ali ne u smislu ’uticaja na slobodu novinarskog posla’.
Tanjug je u poslednjih nekoliko godina napravio iskorak u komercijalnom sektoru. Koliko može da se zaradi na tržištu Srbije gde su mediji u krizi?
Nije lako, mediji su u ozbiljnoj krizi, a kad su mediji u krizi ni nama ne može biti dobro. To znači da ne mogu redovno da plaćaju naš servis. Mi za to imamo razumevanja, reč je o našim kolegama, a ne prosto ’kupcima’ naših proizvoda. Pa i mimo toga, ako je ambijent u kojem radimo takav, nestabilan, ako je tržište u krizi, bojim se da ne možemo ni mi iz svega izaći ’neokrznuti’.Ipak, mi nismo ograničeni samo na tržište Srbije, tako da nije nemoguće da opstanemo i bez pomoći države.
Foto: Tanjug
