Parafiskalno `cepkanje` srpske privrede

Privreda Srbije plaća 384 neporeska nameta od kojih su čak dve trećine, odnosno 247 parafiskalni, kažu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED). U poslednje dve godine uvedeno devet novih nameta.

Od tih 247 parafiskalnih nameta, privreda zauzvrat ne dobija povratnu uslugu ili ta usluga ne odgovara plaćenom iznosu, izjavio je stručni saradnik NALED Dragan Spirić na okruglom stolu "Reforma sistema parafiskalnih nameta".

Prema rečima Spirića, najveći broj neporeskih davanja se plaćaju državi – 72 odsto, nameti koje dele republički i niži nivoi vlasti čine 12,8 odsto, Pokrajina naplaćuje 10,5 odsto, a najmanje je u nadležnosti gradova i opština, svega 4,7 odsto.

Iako je prvi registar iz 2012. evidentirao 371 neporesko davanje, a država u međuvremenu  ukinula 71 namet sa te liste, on podseća da su u 2013. godini boljom evidencijom u registar, ušla još 84 nameta koja tada nisu registrovana.

Interesantno je i da je, uprkos najavama Vlade da će se ići ka finansijskom rasterećivanju privrede, za poslednje dve godine uvedeno devet novih nameta.

On ukazuje na potrebu da se izgradi sistem koji će onemogućiti nove namete i obezbediti veću transparentnost naknada. Na skupu je istaknuto i da bi trebalo doneti jedinstveni zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara i sačiniti jedinstveni registar taksi i naplata.

Na skupu su predstavljeni i rezultati istraživanja među srednjim i velikim kompanijama, među malim preduzećima i preduzetnicima, ali i na uzorku za celokupnu privredu, u realizaciji Ipsosa.

Istraživanja su pokazala da velika i mala preduzeća ističu da nakon ukidanja 138 taksi i naknada u 2012. plaćaju isti ili viši iznos za parafiskalne namete, ali i da im komunalne takse prave najveće poteškoće u poslovanju.

Za velike kompanije je najproblematičnija firmarina, a za preduzetnike i male firme taksa za registraciju vozila i ekološke naknade.

Privredi kod parafiskalnih nameta najviše smeta to što ne dobijaju nikakvu uslugu zauzvrat (36 odsto), nepredvidivost, odnosno uvođenje novih taksi (24 odsto), a tek na trećem mestu je sama visina nameta (18 odsto).

Stručni saradnik NALED Jovanka Manić kazala je da je, prema njenom mišljenju, veću štetu od reformi parafiskalnih nameta u 2012, imala lokalna samouprava nego što su preduzeća poboljšala svoju aktivnost.