Sankcije protiv Rusije bi pogodile i Nemačku?

Obzirom na ishod referenduma na Krimu gde se ubedljiva  većina izjasnila za priključenje Rusiji, moglo se predvideti da će biti postignut dogovor o sankcijama. Ali to bi lako moglo pogoditi i nemačku privredu, piše Deutsche Welle a prenosi business.hr.

Nemačka i Rusija su u ekonomskom smislu tesno povezane. 20 milijardi evra su nemačka preduzeća investirala u Rusiju, a  trgovinska razmena iznosi ukupno više od 76 milijardi evra. Nemačka izvozi u Rusiju robe u vrednosti od 36 milijardi eura, a uvoz u visini od 40,4 milijardi.  Dok Rusija u Nemačku izvozi uglavnom energente i sirovine, Nemačka u Rusiju izvozi kvalitetnu robu široke potrošnje, mašine i opremu, motorna vozila, električne proizvode i sredstva za saobraćaj.

Više od 6 hiljada nemačkih preduzeća posluje s Rusijom. Mnoga od njih ovih dana traže savet u nemačkom  Udruženju za trgovinu, spoljnu trgovinu i usluge (BGA). Predsednik Udruženja  Anton Boerner svedoči kako pitanja pljušte: "Oseća se velika nesigurnost. Sve je više pitanja kakvi će biti okviri poslovanja s Rusijom, hoće li biti sankcija i što će to značiti za naplatu potraživanja iz Rusije."

Posebno firme koje imaju i proizvodne pogone u Rusiji su zabrinute. Ruski parlament raspravlja o zakonu kojim bi se omogućila zaplena stranih preduzeća. " Ako stupi  na snagu taj zakon, onda će to biti težak udarac za zapadnu  privredu", smatra Boerner.

Mnogi nemački preduzetnici misle: " Država ima monopol na nasilja. Što dakle mogu učiniti ako bude usvojen takav zakon i onda dođe neko ko će mi oduzeti moje preduzeće? Ništa, otići kući." Ali  tako daleko ne bi smelo otići, smatra Anton Boerner.

Boerner  kaže  kako svakog dana na hiljade poslovnih partnera razgovara između Rusije i Nemačke i baš svi razgovaraju i strahuju od sankcija, sa ove i sa one strane."Mi imamo zajedničke interese. Želimo na osnovu poverenja da sklapamo poslove koje će svima da koriste. Dakle, pitamo naše ruske poslovne partnere, koje mogućnosti oni imaju da utiču na rusku politiku kako bi mirno i pristojno obavestili političare kako će Rusija na kraju  pretrpeti veću štetu nego Zapad. Mi smo u to sasvim sigurni."

Rusija ekonomski mnogo više zavisi  od Evropske unije nego obrnuto, kaže Boerner. Ruski izvoz energenata predstavlja više od polovine ruskih državnih prihoda i oko četvrtine BDP-a. Više od 80 posto izvoza odlazi na Zapad.Ukoliko bi dakle bila prekinuta prodaja gasa Evropskoj uniji, onda bi ruski državni budžet pretrpeo ogroman udarac. Preko noći bi nestali prihodi od oko 100 miliona dolara na dan. S druge strane, Nemačka ima dovoljno zaliha da bi pola godine izdržala bez gasa iz Rusije i u to vreme bi se našlo rešenje, bilo  političko bilo napajanem iz drugih izvora.