Srbija masovno radi `na crno`

U Srbiji i do 650.000 radnika radi na crno, od kojih je čak 40.000 u ugostiteljstvu, u sivoj zoni najviše je mladih, ali i onih koji su u poznim godinama postali tehnološki višak. Na crno rade i mnogo radnika u građevini, obezbeđenju, trgovaca, "sezonaca".

Ivana P. već dve godine radi u kafiću u centru Novog Sada. Ugovor o probnom radu potpisuje svaka tri dana. To joj u početku nije smetalo jer joj je bio potreban novac.

Sada se već nerviram jer pokrivam gazdu kada dođe inspekcija. Uvek im dajem samo poslednji ugovor, kažem da sam na probnom radu i da sam tek došla, kaže Ivana.Ona, ipak, ne bi prijavila svog poslodavca jer je svesna da bi ostala bez posla, a tvrdi da je zarada dobra.

Milan S. je nakon godinu dana rada u mini-marketu odlučio da da otkaz. U početku sam ugovor o probnom radu potpisivao svaka tri ili svakih sedam dana, a jedno vreme sam radio i bez ikakvog ugovora.

Novac sam primao na ruke. Kada sam konačno skupio hrabrosti i pitao da me prijave, gazda mi je drsko odgovorio da ako želim nađem bolje. Tako sam i uradio, kaže Milan.

Sindikalci kažu da je od četvoro radnika prosečno prijavljen samo jedan. Oni najavljuju da će broj radnika na crno narednih sedmica biti još veći kada počnu sezonski poslovi.

Predsednica sindikata “Solidarnost” Gordana Kojić kaže da je rad na crno masovna pojava, koja je najzastupljenija u  građevinarstvu. Ugovorima na tri dana se u tom slučaju opravdavaju i poslodavci. Kad bi nam se neko požalio mogli bismo da reagujemo, kaže Kojićeva.

U Inspekciji rada kažu da oko 10 odsto radnika nema uplaćen radni staž niti overenu zdravstvenu knjižicu. Kontrole su, tvrde, svakodnevne i u proseku nelegalno radi deset odsto radnika koji se u trenutku kontrole zateknu na radnom mestu.

Radnici se najčešće žale kada prestanu da rade, a tada je sud jedino rešenje. Nepravilnosti treba da prijavljuju dok su na poslu, a mi garantujemo anonimnost, kažu u Inspekciji rada.