Nemačke firme novim ulaganjima pokazuju poverenje u Srbiju

„Srbija treba da ubrza konkretne privredne reforme. Ukoliko se to ne desi, kapital će ići dalje, tamo gde se nude bolji uslovi“, kaže dr Ronald Seeliger, predsednik Nemačko-srpskog privrednog udruženja i generalni direktor Hemofarm Srbija.

Nemačke kompanije su najavile dalja ulaganja i povećanje  broja zaposlenih. Koji su sve razlozi ovih odluka?

Poslovna ekspanzija na druga tržišta danas je sastavni deo globalne ekonomije. Međutim, to se ne dešava pre ozbiljne analize ciljnih tržišta koja moraju da zadovoljavaju neke uslove, među kojima su najbitnije politička stabilnost i pravna sigurnost. Potom, tu su troškovi poslovanja i podrška stranim investitorima. I, na kraju, isto tako važno, raspoloživost obrazovnog kadra i kvalitetne radne snage. Rezultati ovogodišnje ankete Nemačko-srpskog privrednog udruženja pokazuju da je najveći broj naših članova zadovoljan tržištem rada kada su u pitanju kadrovi. Ali, mnogo manje kada je u pitanju pravna sigurnost. Značajan obim dosadašnjih nemačkih investicija i aktuelna ulaganja u nove proizvodne pogone, time i nova zapošljavanja, govore da srpsko tržište zadovoljava određene kriterijume, ali da ipak ima još prostora za unapređenje privrednog ambijenta. Uprkos tome, nemačka preduzeća novim ulaganjima pokazuju poverenje u ovu zemlju. Niži troškovi poslovanja, danas nisu odlučujući kriterijum, jer u okruženju imamo i druga tržišta koja Srbiji prave veliku konkurenciju ili čak u ovom trenutku imaju i bolje uslove, zbog čega su neki značajni nemački investitori odabrali druge lokacije. Zato Srbija treba da ubrza svoje konkretne privredne reforme. Ukoliko se to ne desi, kapital će ići dalje, tamo gde se nude bolji uslovi.

Da li su dobrim kretanjima u povećanju balansa u trgovinskoj razmeni Srbije i Nemačke više doprinele nemačke kompanije svojim izvozom?

Širom Srbije u proizvodnoj delatnosti aktivno je oko 40-tak kompanija čiji su osnivači nemačka pravna lica koja su uglavnom izvozno orjentisana. Najveći izvoznici iz Srbije u Nemačku bili su naši članovi: Siemens, Leoni Wiring Systems Southeast, DAD Draxlmaier Automotive, Hemofarm, Fresenius Medical Care, IGB Automotive i Panasonic Lighting Devices, kao i kompanije FIAT automobili Srbija, NIS, Impol Seval. Zajednički izvoz samo nabrojanih kompanija činio je 49 odsto ukupnog izvoza Srbije u Nemačku. To istovremeno znači da su bitne i manje firme koje izvoze, odnosno, da su nemačka preduzeća u Srbiji zainteresovana za paralelno jačanje srpske privrede, jer dosta ovdašnjih izvoznika upravo iz Nemačke uvoz i sirovine i repromaterijal za svoje proizvode. Do kraja ove godine očekujemo da spoljnotrgovinski saldo dve zemlje dostigne tri milijarde evra prometa, kao i dalji siguran rast izvoza iz Srbije.

Ima dosta primedbi privrednika na privredni i poslovni ambijent u Srbiji. Da li su pravna nesigurnost i (ne)predvidivost najveće zamerke?

U istraživanju Nemačko-srpskog privrednog udruženja to je navedeno kao najveći problem sa kojim se suočavaju, ne samo strane, već i domaće kompanije u Srbiji. Neprevidljivost političkih odluka onemogućava dugoročno korporativno planiranje. To je rezultiralo značajnim promenama u poslovnim modelima na osnovu kojih su prvobitno donesene odluke o investicijama.

Koji bi, prema vašem mišljenju, trebalo da budu prvi potezi nove vlade kako bi privredi bilo lakše i bolje?

Do sada je mnogo najava ključnih privrednih reformi, ali one još nisu zaživele. Dovoljno je pogledati godinama unazad našu anketu ili 'Belu knjigu' Saveta stranih investitora, pa videti da su najbitniji reformski zahtevi ostali isti. Zato, ako je ovdašnja privreda u teškim uslovima poslovanja već imala tako dugo strpljenja, svakako i novom premijeru treba da damo malo vremena i sačekamo da vidimo gde ćemo se svi zajedno naći krajem ove godine. Do tada je dovoljno vremena za izmene nekih ključnih zakona, kao što je Zakon o radu. Ukoliko Zakon o radu ne doživi suštinske već samo kozmetičke promene izmenom samo par njegovih paragrafa, sumnjam da ćemo moći da krenemo napred. Iskreno, očekivali smo i poresko rasterećenje ovdašnje privrede, naročito malih i srednjih preduzeća koja jedino kroz poreska olakšanja mogu da apsorbuju značajniji broj nezaposlenih. Međutim,  u aprilu smo bili iznenađeni neočekivanim nametima i izmenama oporezivanja na imovinu što predstavlja novi udar na privredu, što bi moglo da utiče na rast nezaposlenosti.

Ima li interesovanja i najava da bi neka od srpskih kompanija u restrukturiranju, a ima ih oko 150,  mogla da dobije vlasnike iz Nemačke?

To, naravno, nije isključeno. Znamo da će uskoro biti izglasan novi Zakon o privatizaciji. Predloženim rešenjem stvara se mogućnost da se kroz proces privatizacije ili strateška partnerstva očuvaju one kompanije i radna mesta koja imaju tržišnu pespektivu. Srbija je svojevremeno planirala da svoj proces privatizacije završi do kraja 2007. U međuvremenu, ovde je bilo dosta slučajeva neuspelih privatizacija. Dosadašnja praksa u tranzicionim zemljama pokazala je da je najteže naći adekvatnog partnera za velike sisteme, koji su nekada pokrivali mnogo veća tržišta. Radi se, uglavnom, o zapuštenim kompanijama, sa zastarelom tehnologijom koje više ne mogu biti tržišno konkurentne. Sve to zajedno ne doprinosi fleksibilnosti u restruktuiranju za koje su potrebne ogromne investicije.

Da li su zaposleni u nemačkim kompanijama u Srbiji jednako vredni i stručni kao 'gastarbajteri' sa ovih prostora koji rade u Nemačkoj?

Termin 'Gastarbeiter' u Nemačkoj već odavno nije više u upotrebi. Mi nekadašnje 'gostujuće radnike' danas zovemo našim sugrađanima, s obzirom da su najveći broj njih u Nemačkoj već generacijski prisutni. I činjenica je da su svi oni dali ogroman doprinos u izgradnji nemačke ekonomije kakvu danas imamo. Naša pomenuta anketa pokazala je da su naši članovi zadovoljni ovdašnjim kadrovima, ali da bi Srbija trebala paralelno da radi i na reformama svog obrazovnog sistema koji treba da bude u skladu sa ovdašnjim privrednim potrebama. Ne mogu svi da studiraju i budu profesori i menadžeri, a da istovremeno Srbija najavljuje reindustrijalizaciju. Mora da postoji jedna jasna pravovremena selekcija, kao što je to slučaj u dualnom sistemu obrazovanja u Nemačkoj. Samo na taj način Srbija može bolje da se pripremi za velike izazove koje svetska ekonomija permanentno doživljava.