Siva ekonomija – strateška igra države i poreskih obveznika
Srbija ima najveći procenat sive ekonomije u Evropi, istakao je Nikola Ćorsović, državni sekretar u Ministartsvu finansija na BIZLife okruglom stolu ’Stop sivoj ekonomiji’.
„Nije toliko bitno da li se radi o 30 ili 32 odsto BDP-a, ali sama činjenica da je taj procenat oko šest odsto viši od regiona, govori o tome koliko je naš institucionalni kapacitet da se borimo sa ovom pojavom opao u prethodnoj deceniji“, istakao je Ćorsović i dodao da se ponovo se vraćamo na poziciju iz 2005. gde moramo da rešavamo neke fundamentalne stvari koje su rešavane već tri do četiri puta kroz našu istoriju.
„Država ne samo da nema dovoljno prihoda, već siva uništava belu ekonomiju. Ad-hoc akcije dižu medijsku pažnju, ali se sve brzo vraća na stari nivo. Moraju da se izgrade insititucije, ali je to dugotrajan proces“, objasnio je državni sekretar u Ministarstvu finansija i nagovestio da do kraja mandata možemo imati bolje institucije koje će se boriti protiv pojave sive ekonomije.
Na neophodnost izgradnje institucionalnog kapaciteta i poboljšanja poslovnog okruženja ukazao je i Milan Stefanović, stručni saradnik za regulatorne reforme u privredi u USAID.
“Siva ekonomija je ogledalo stanja poslovnog okruženja. Što je lošije stanje za poslovanje to je veća siva ekonomija. USAID projekat konkretno podržava izmenu Zakon o planiranju i izgradnji i Zakona o radu koji treba da dovedu do smanjenja sive ekonomije u tim oblastima. Priprema se i novi sistemski zakon o inspekcijskom nadzoru koji treba da uvede red u ovu oblast koja je ostala neregulisana u bitnim elementima i preregulisana,“ istakao je Stefanović.
Da je pitanje sive ekonomije pitanje svesti društva, kako je rekao Ćorsović, naglasio je i Vladan Atanasijević, predsednik Upravnog odbora NALED. Prema istraživanju koje je NALED sproveo stav građana je jasan – neopravdavaju postojanje sive ekonomije. Ipak, čak 69 odsto ispitanika ne bi prijavilo konkretan slučaj. „Svest o poreskom moralu je jako niska. Ne postoji ni svest o posledicama koje siva ekonomija nosi“, istakao je Atanasijević.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ukazao je da se suzbijanjem sive ekonomije povećajvaju poreski prihodi, ali da se u našoj zemlji siva ekonomija često meša sa poreskim dugovima, jer neko preduzeće može da prijavi svoje obaveze prema državi a da ih ne izmiruje.
Prema njegovim rečima, sve procene sive ekonomije su orijentacione, što je slučaj i u najuređenijim zemljama. Arsić je naglasio da je u 2012. siva ekonomija iznosila 30 odsto BDP.a, a da je tokom prošle i ove godine čak i porasla. Prema njegovom mišljenju visoki porezi ne predstavljaju glavni faktor za visoku stopu sive ekonomije u Srbiji, već su to produžena ekonomska kriza, visoka nezaposlenost kao i odsustvo institucionalnog napretka.
"Siva ekonomija predstavlja stratešku igru između države i poreskih obveznika, u kojoj država stalno smišlja nove strategije za suzbijanje sive ekonomije, a poreski obveznici nove načine za ostvarivanje sive ekonomije", rekao je Arsić na okruglom stolu ‘Stop sivoj ekonomiji’
Prema mišljenju Milice Bisić, profesora na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), poreska opterećenja nisu ključna za sivu ekonomiju.
Ona je istakla da u našoj zemlji ne postoji razvijena svest o značaju poreza. “U Srbiji se na porez gleda kao na kaznu, što je prisutno u svim slojevima društva”, istakla je Bisić, naglašavajući da porezi u Srbiji nisu tako visoki u odnosu na Evropu.
Bisić je istakla da prošle godine u budžet Srbije nije ušlo 20 milijardi dinara od akciza na duvanske prozivode, tržište palo više od 20 odsto jer su ljudi prešli na alternativu na crnom tržištu. Tih 20 milijardi dinara su rashodi na plate u državnoj administraciji.
Sisem otkrivanja mora biti efikasan, a sistem kazni relativno oštar kako bi se izgradio poreski moral, istakao je Milojko Arsić.
Nikola Ćorsović je najavio uvođenje institucije poreskih kontrolora, a trenutno se za ovu funkciju obučava oko 400 ljudi koji predstavljaju dodatak na sadašnjih oko 600 inspektora. Na ovaj način svaki poreski obveznik moći će da se kontroliše bar dva puta mesečno.
Foto: Zoran Mrđa
