Zarada na visokim kamatama i skrivenim provizijama

Banke u Srbiji su u prva tri meseca ove godine inkasirale 90 miliona dinara u proseku dnevno samo na račun kamata i različitih provizija na usluge koje čine građanima, firmama i strancima.

Banke su, naime, od januara do marta 2014. zabeležile ukupan neto dobitak od 8,1 milijardu dinara, podatak je koji je Narodna banka Srbije (NBS) objavila u najnovijem izveštaju o poslovanju ovog sektora.

Prema tim podacima 72,7 odsto ukupne operativne dobiti u tom periodu došlo od naplate kamata, 20,1 odsto od provizija, dok ostatak dolazi, između ostalog i od države po osnovu prinosa na obveznice.

Činjenicu da je prihod od kamata viši od 70 odsto, ekonomski stručnjak Instituta za evropske studije Goran Nikolić je komentarisao rečima da je jasno da su one u Srbiji vrlo visoke.

Ne bih pravdao banke, ali objašnjenje leži u strukturi tržišta. Banke u Srbiji imaju mali broj transakcija, pa pokušavaju da od malo novca što više zarade, skupim provizijama i kreditima, rekao je Nikolić za Tanjug, dodajući da u Evropi banke imaju mnogo više dnevnih transakcija, a samim tim i jeftinije kamate i provizije.

U Srbiji je, prema njegovim rečima, velika razlika između kamata koje građani plaćaju na kredite i kamata koje banke plaćaju građanima na štednju, a upravo ta razlika, kaže on, gura profit banaka.

Za profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića još je alarmantniji podatak da čak petina bankarskih prihoda dolazi od različitih naknada. Kamate jesu visoke, ali mnogi zaboravljaju koliko su skupe skrivene bankarske provizije.

Pojedinačno, provizije možda nisu paprene, ali se u našim bankama i "dobar dan" naplaćuje. S druge strane, to je njima najlakša zarada i siguran izvor prihoda koji ne nosi nikav rizik, rekao je Savić za Tanjug.

Banke, kaže on, pokušavaju svoje poslovne rizike da naplate kroz kredite, pa su zato kod nas kamate više nego u zemljama u okruženju.

Problem je što danas nema ni takozvanih sigurnih klijenata, rekao je Savić i dodao da neki, ranije sigurni klijenti, danas to više nisu, pa se dešava da su baš oni najneredovnije platiše. To su, prema njegovim rečima, krupni kapitalisti.

Inače, prosečna kamata na dinarske keš kredite u Srbiji iznosi 21.32 odsto, a na indeksirane u evrima 8.62 odsto. Na stambene pozajmice, prosečna kamata iznosi 4.63 odsto, dok na primer, prekoračenje po tekućem računu u proseku košta 33,10 odsto.

Kada je reč o provizijama, banke ih naplaćuju na održavanje tekućeg računa, plaćanje računa, za odobravanje kredita, kartica, dozvoljenog minusa…