Isplativija štednja na savetnicima nego na penzionerima
U Srbiji radi čak 63.000 konsultanata u republičkoj administraciju, javnim preduzećima i lokalnim samoupravama, čije "savetovanje" godišnje košta skoro 700 miliona evra, znatno više od ušteda koje država planira kroz smanjenje plata i penzija, piše Danas.
Zapanjujuć je podatak koji je ove nedelje izneo Srboljub Antić, bivši predstavnik Srbije u MMF, da u našoj zemlji trenutno radi čak 63.000 konsultanata, što znači da je skoro svaki deseti radnik u javnom sektoru nečiji savetnik, navodi list Danas.
Eliminisanjem samo njihovih plata, država bi mogla da ostvari milione evra ušteda, a da pritom ne stvori nikakav socijalni problem, jer se radi o ljudima koji su uglavnom stalno zaposleni na drugim radnim mestima, dok za svoj konsultantski angažman dobijaju honorar, piše list.
Uz to, poznato je da se "savetnička" mesta po pravilu dele ili po partijskoj liniji ili za "pređašnje zasluge", kao što je slučaj u javnim preduzećima i agencijama, u kojima smenjeni direktori skoro uvek ostaju u funkciji savetnika.
Kada se zna da zarade savetnika variraju od oko 67.000 dinara, kolike su najčešće u ministarstvima, preko 109.000 u agencijama, pa do 169.000 u javnim preduzećima, lako je izračunati koliko one koštaju Srbiju.
Uzevši srednju platu od 109.000 dinara (budući da država nikad nije objavila koliko ima savetnika u kom delu javnog sektora), proizilazi da se iz državne kase svakog meseca izlije čak 6,8 milijardi dinara za usluge 63.000 konsultanata. Na godišnjem nivou, to je 692 miliona evra, konstatuje list Danas.
Za tri godine to je više od dve milijarde evra, što je već samo po sebi dovoljno da država ostvari sve neophodne uštede, čak i bez smanjivanja plata i penzija. Prema najavama, država bi u naredne dve do tri godine troškove morala da smanji za 1,5 do dve milijarde evra.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da su stranke godinama unazad nagomilavale savetnička mesta jer im je to bio najlakši put da zaposle svoje kadrove i da očekuje od premijera da sada krene da štedi upravo eliminišući te funkcije.
"Savetnik ne mora ništa da zna, a može da prima platu i zato je ta funkcija najpogodnija za zapošljavanje, jer mu je posao samo da nekoga navodno savetuje."
Neverovatna stvar je da sada Vlada kažnjava 500.000 penzionera smanjenjem njihovih primanja, a da ove funkcije i dalje postoje. Naravno, jedan deo konsultanata treba da ostane, jer stvarno rade koristan posao, ali je potencijalni rezervoar za uštede u tom domenu ogroman.
Razlog tome je što su političke partije zapošljavanje savetnika dovele do besmisla. Očekujem od premijera Aleksandra Vučića da odatle krene sa uštedama. Tako će prvo uštedeti mnogo, a drugo, moralna dimenzija takvog čina daće mu kredibilitet za druge mere, jer kada počnete od penzionera, onda čovek mora da se zabrine, upozorava Savić.
Koliko nagomilavanje visokih funkcija šteti državi Savić pokazuje na primeru EPS. "Tamo ima 600 direktora, od kojih je 300 višak. Zato EPS ima dva puta veći trošak po kilovatu proizvedene struje od recimo ČEZ", kaže Savić, dodajući da bi jedna od prvih mera trebalo da bude kresanje savetničkih i drugih nepotrebnih funkcija.
