`Brdo para` da bi se podigao stambeni kredit
Stambeni kredit u iznosu od "samo" 15.000 evra u startu iziskuje oko 1.700 evra troškova, saopštilo je Udruženje bankarskih klijenata "Efektiva", koje ukazuje na konstantan pad tržišta nekretninama zbog, između ostalog, skupih zajmova.
Tržište nekretnina je u stalnom padu zato što se sve veći broj građana odlučuje na prodaju nekretnine, jer nisu više u mogućnosti da otplaćuju kredita, a i stambeni krediti su skupi, saopštilo je Udruženje bankarskih klijenata "Efektiva".
Tržište nekretnina opada i zato što banke u tim slučajevima sve više oduzimaju stanove i prodaju na licitacijama, čime se stvara veća ponuda od potražnje, tvrde u "Efektivi" i poručuju da država, ako želi da podstakne tržište i građevinsku industriju, mora sa bankama da nađe rešenje koje će podrazumevati manje troškove i jeftinije kredite.
Udruženje "Efektiva" je proveravalo da li je to zaista tako i poslalo upit bankama sa sledećim kriterijumima: Potreban je stambeni kredit u iznosu od 15.000 evra, za stan koji košta 30.000 evra (polovina vrednosti stana će biti data u kešu kao učešće), sa rokom otplate od 10 godina.
Notari "dosolili" troškove
"Došli smo do saznanja da, ako bi neko podigao 15.000 evra stambenog kredita u startu mora da plati oko 1.700 evra troškova", kažu u "Efektivi". To su overa založne izjave kod notara oko 200 evra, premija osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita oko 450 evra plus provizija za obradu zahteva 30 evra.
Tu su i trošak upisa založnog prava 20.000 dinara (oko 165 evra), osiguranje nepokretnosti 360 evra, overa založne izjave 60 evra, procena vrednosti nekretnine 300 evra, trošak vađenja lista nepokretnosi 10 evra, obrada kreditnog zahteva kod banke (nije obaveza svuda) oko 75-150 evra.
"Treba napomenuti da bi korisnika na kraju ovaj kredit ukupno koštao još oko 6.000 evra koliko će platiti redovne kamate, koju su nam banke ponudile u iznosu od oko 7,2 odsto godišnje", navodi se u saopštenju.
Ako se uzme u obzir i činjenica da su za kupovinu nekih drugih proizvoda krediti značajno jeftiniji, recimo za kupovinu fiata 500L kamata je dva odsto godišnje, postavlja se pitanje zašto bankama nije u interesu da plasiraju jeftinije stambene kredite?
To udruženje je dobilo potvrdu u nekim ekspoziturama banaka da se klijenti retko javljaju i da se raspitaju za stambeni kredit, a da su realizacije još ređe.
"Primetan je rast marži koje banke uračunavaju u cenu ovih kredita i koja je negde oko sedam odsto, na koju se dodaje vrednost Euribora, koja je sada minimalna i iznosi nešto manje od 0,2 odsto", navodi "Efektiva".
Klijent mora računati i na to da postoji mogućnost da vrednost Euribora u budućnosti poraste (polovinom 2008. godine Euribor je iznosio oko pet odsto), čime bi došlo do značajnog uvećanja mesečne rate i uvećaanja ukupne kamate koja se na kraju plati.
