Esmark već šije uniforme za Železaru

U Železari Smederevo su ubeđeni su da će novi investitor biti kompanija Esmark, što potvrđuje i informacija iz smederevske čeličane da se već šiju odela za radnike sa logom američke firme, pišu Novosti.

Tender za Železaru biće raspisan do kraja ove ili naredne sedmice, a privatizacija srpske čeličane trebalo bi da se okonča do kraja januara naredne godine.

Na javni poziv Agencije za privatizaciju pristiglo je deset pisama o zainteresovanosti, potvrdio je ministar privrede Željko Sertić, ali će se tek nakon okončanja tendera znati ko je od potencijalnih investitora imao najozbiljnije namere.

Kako Novosti nezvanično saznaju, ponuda američkog Esmarka je u najužem krugu i ova kompanija će sigurno otkupiti konkursnu dokumentaciju i ući u trku za Železaru. Pismo o namerama su poslale i po dve ruske i švajcarske firme, po jedna iz Bangladeša, Luksemburga, Poljske i Velike Britanije.

Članovi Vlade Srbije i Radne grupe će narednih dana, na osnovu ponuda iz pisama o zainteresovanosti, odlučiti o modelu privatizacije. Do sada je najčešće pominjano strateško partnerstvo.

Izvršni direktor za finansije u fabrici i član Radne grupe Vlade Srbije za privatizaciju Železare Smederevo Bojan Bojković nije mogao da kaže koje su kompanije uputile pisma niti šta nude jer, kako je istakao, reč je o poslovnoj tajni.

Bojković ističe da broj pristiglih ponuda pokazuje ozbiljnost države u ovom poslu, i navodi da je postupak privatizacije transparentan, i u skladu sa zakonom, evropskim standardima i normama.

Iako se ne zna šta stoji u pismu o zainteresovanosti holandske Esmark Europe B.V. Prema izjavama čelnika ove kompanije u Americi, plan je da se naredne godine u fabriku uloži 28 miliona dolara. Investicije u naredne tri godine bile bi na nivou od 150 miliona dolara, a oko 250 miliona trebalo bi da bude uloženo u kapital za rad.

Esmark ne planira otpuštanje radnika, ali ima nameru da pokrene proizvodnju i na drugoj visokoj peći i u perspektivi dostigne maksimalne kapacitete i godišnju proizvodnju od 2,2 miliona tona. Nije, međutim, poznato kakav udeo i obaveze bi na sebe preuzela država u ovom aranžmanu, ukoliko do njega dođe.