Za industriju naoružanja nema krize
U strahu od eskalacije sukoba u Ukrajini, pojedine istočnoevropske zemlje unapredile su svoje sisteme odbrane, dok su Rusija i Kina uvećale svoje vojne budžete.
Prema najnovijoj studiji prestižnog Međunarodnog istraživačkog instituta za mir iz Stokholma, Rusija je povećala vojni budžet za više od osam odsto, dok su Kinezi za naoružavanje izdvojili 9,7 odsto više nego prošle godine. Za ovu godinu obe zemlje su najavile dodatna povećanja.
Litvanija, Letonija i Poljska, koje su članice NATO, takođe planiraju dramatična povećanja vojnog budžeta, u čemu ih koči ekonomska kriza.
Rusi će na oružje potrošiti 60 odsto više ove godine, Litvanija 50 odsto, Poljaci skoro 20 odsto, a oko 15 procenata više će izdvojiti Letonci, kažu istraživači sa stokholmskog instituta.
Iako će potrošnja na oružje u Rusiji znatno porasti, ukupan budžet za odbranu, uključujući osoblje i infrastrukturu, povećaće se za 15 odsto, najavljuju u ruskom ministarstvu odbrane.
Rusi su nedavno predstavili novo oružje – borbeni avion SU-34 dugog dometa i raketne sisteme zemlja-vazduh "verba" i S-400, a većina analitičara ocenila je to kao direktnu provokaciju usmerenu protiv NATO pakta i SAD koja pomaže ukrajinskoj vojsci.
I sama Ukrajina je lani svoj vojni budžet povećala za 20 procenata, odnosno na četiri milijarde dolara.
Ipak, i dalje najviše novca za odbranu izdvajaju Sjedinjene Američke Države, čiji je budžet prošle godine iznosio 610 milijardi dolara. SAD čine čak 34 odsto svetske vojne potrošnje, sledi ih Kina (12 odsto), Rusija (4,8) i Saudijska Arabija (4,5).
Osim Ukrajine, tenzije između Istoka i Zapada oslikavaju se i na Bliskom istoku, a najnovija provokacija koja je stigla iz Rusije odluka je predsednika Vladimira Putina da ukine zabranu isporuka protivvazdušnih raketnih sistema S-300 Iranu.
