Dok kupci skeniraju Telekom, sindikati se protive

Iako je interesovanje za Telekom Srbije veliko, za sada nema zvaničnih ponuda potencijalnih kupaca koji još uvek "skeniraju" stanje, dok se sindikati protive prodaji uspešnog preduzeća.

Ni posle dve nedelje od objavljivanja javnog poziva za prikupljanje neobavezujućih ponuda za učešće u prodaji Telekoma, kako Novosti saznaju, nije stigla nijedna zvanična ponuda.

Ipak, postoji veliko interesovanje potencijalnih kupaca, koji se raspituju za stanje u jednoj od najvećih domaćih firmi, pre nego što podnesu i zvaničnu prijavu. Rok za podnošenje neobavezujućih ponuda je 2. avgust.

Prema utvrđenim pravilima, pravo na učešće u postupku imaju strani i domaći mobilni operateri, a kao kvalifikacioni uslov za učešće neophodno je da je kompanija u poslednje tri godine imala prihode u ovoj oblasti veće od 500 miliona evra, ili da je vrednost imovine kojom upravljaju na kraju prošle godine iznosila najmanje dve milijarde evra.

Sindikati Telekoma oštro se protive prodaji preduzeća i počeli su sa potpisivanjem peticije. Kao glavne razloge navode da će investicije za razvoj biti duplo manje, kvalitet usluga isti ili gori, telefonska pretplata i cena impulsa biće nekoliko puta skuplja, a sve to će uticati na višestruko manja socijalna davanja, davanje za penzije, kulturu, sport, umetnost.

Prihod i dobit Telekoma većim delom izlaziće, po njihovom mišljenju, iz Srbije, a preduzeća koja žive od kompanije imaće višak zaposlenih, a neki će izgubiti posao.

Kupac smanjuje troškove i povećava dobit otpuštanjem zaposlenih kao što se to već dogodilo u Hrvatskoj, Slovačkoj, Makedoniji i Crnoj Gori, kaže predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović.

Prodajom u vreme svetske ekonomske krize cena za Telekom daleko je manja od realne. Novac koji bi se dobio za prodaju od 73 procenata jednak je ili čak manji od četvorogodišnje dobiti preduzeća.

Vlada Srbije je ranije odabrala "Lazard Freres SAS" za privatizacionog savetnika za Telekom. Pre četiri godine procenjena vrednost kompanije bila je 2,2 milijarde evra, a tadašnja vlada je za paket od 51 odsto te kompanije tražila minimum 1,4 milijarde evra.