Kako izbeći dehidrataciju tokom leta
Voda i leto idu ruku pod ruku. Od okeana do bazena u dvorištu, voda je za mnoge način života tokom vrelih dana. Međutim, mnogi zaboravljaju koliko je važno i piti dovoljnu količinu vode tokom vrelih letnjih dana.
Zdravstveni stručnjak Johannah Sakimura govori o važnosti hidracije tokom ovih toplih letnjih meseci. Sakimura je magistrirala nutricionizam na Institutu za ljudsku ishranu Univerziteta Kolumbija, a ima i redovnu kolumnu o nutricionizmu u časopisu Everyday Health.
Leti je uvek problem kako se rashladiti. Znojenje je deo sistema regulacije tela, ali preterano znojenje bez nadoknađivanja tečnosti može da izazove dehidraciju. Ona dolazi u dve faze: blagoj i ozbiljnoj. Žeđ i suv jezik su prvi znaci upozorenja. Do glavobolje, vrtoglavice i grčenja mišića dolazi ako se inicijalni znaci zanemare.
U čemu je tajna prevazilaženja dehidracije? U vodi.
“Potreba za hidracijom varira od osobe do osobe. Ona se zasniva na stepenu aktivnosti, vremenskim prilikama i telesnoj masi. U proseku može da vam treba 10 šolja dnevno ako dugo sedite, ali možda i mnogo više ako izlazite po vrućini.”
Sakimura kaže da je važno da se hidrirate tokom celog dana, a ne samo dok ste napolju na vrućini. Elektrolite, posebno natrijum, treba nadoknađivati jednako kao vodu. Sportski napici, za koje se često misli da su idealni za nadoknađivanje elektrolita, nisu jedino rešenje za zadovoljenje potreba za njima.
“Veliki deo hidracije dolazi iz hrane”, kaže Sakimura. ”Zato je važno imati raznovrsnu ishranu. Zdrava ishrana može da pomogne da zadovoljite potrebe za tečnošću.” Hrana kao što je lubenica, jagode, zelena salata i jogurt je takođe odlična za hidraciju.
Za kraj ona navodi da se sve svodi na to šta radimo kad je napolju toplo. Razumevanje funkcije znoja, znaka upozorenja dehidracije i šta raditi kad se ti znaci pojave su najbolji način da leto bude bezbedno i zabavno sve do kraja odmora.
Tokom putovanja kolima
Vožnja u vrelim kolima može da dovede do znojenja uz veliki gubitak vode i elektrolita. Gubitak vode može da bude veliki tokom duge vožnje čak i u kolima sa klimom, a do manjka tečnosti može da dođe ako se ne prave pauze da bi se popila voda.
Nedavna istraživanja su pokazala da blaga hipohidracija izaziva veći broj grešaka u vožnji. Takođe je pokazano da je porast rizika od grešaka tokom duge vožnje veći kada vozač ograniči unos tečnosti nego kada se pije voda da bi se održala dobra hidriranost.
Dehidrirani vozači su uočili subjektivan osećaj žeđi i smanjenu koncentraciju i pažnju, sličnu onoj nakon unosa alkoholnog pića koji dovodi do koncentracije alkohola u krvi od oko 0.08% ili vožnji uz nedostatak sna.
Kada putujete avionom
Telo dehidrira tokom leta avionom zato što je vazduh u kabini suvlji (vlažnost od 10-20%) nego u prijatnom, udobnom unutrašnjem okruženju (vlažnost od 30-60%).
U ovim uslovima, mogu se uočiti simptomi dehidracije kože (ispucale usne, suve oči i tako dalje), a veća količina vode se gubi kroz disanje. Blaga dehidracija do koje dolazi tokom dugih letova je jedan od uzroka povećane viskoze krvi, što zauzvrat može da poveća rizik od tromboze dubokih vena kada se relativno mirno sedi tokom dužeg vremenskog perioda. Kada se putuje avionom, stepen hidracije može da se održi ako se pije dodatnih 250 ml vode na sat pored redovnih potreba tokom mirnog sedenja.
Praktični saveti:
• Upoznajte svoje uobičajene potrebe za hidracijom i prilagodite ih mestu na koje idete i stepenu aktivnosti koje planirate.
• Što je vreme toplije i vlažnije i što je veći stepen aktivnosti, više vode je potrebno. Svoje potrebe za hidracijom možete da zadovoljite raznim napicima i hranom bogatom vodom.
Izračunato je da od ukupne količine vode koja je potrebna organizmu za uobičajno dnevno funkcionisanje 20-30% obično potiče iz hrane, a 70-80% od pića (svih vrsta, ne samo obične vode). Međutim, ovo može znatno da varira u zavisnosti od ishrane koju osoba izabere. Ako, na primer, više birate voće i salate, to može da vam obezbedi dodatnu količinu vode u ishrani.
