Globalna `igra` sa cenom nafte
Proizvodnja nafte u Sjedinjenim Američkim Državama od maja postepeno opada, a broj aktivnih bušotina se za godinu dana praktično prepolovio. Saudijska Arabija želi da dodatnim rušenjem cene uništi proizvodnju u drugim zemljama.
Na redovnom sastanku predstavnika zemalja članica OPEC, odlučeno je da neće biti smanjivanja proizvodne kvote od 31,5 miliona barela dnevno koliko OPEC trenutno proizvodi.
Nakon objave vesti cena nafte je naglo pala dodatnih četiri odsto i sada je vrlo blizu sedmogodišnjeg minimuma. Trenutno na platformama Admiral Marketsa cena WTI nafte iznosi 40,42 dolara po barelu, a cena BRENT nafte 43,03 dolara. Razlog insistiranja OPEC na visokim proizvodnim kvotama u situaciji kada je globalna proizvodnja nafte rekordno visoka je jednostavan.
Saudijska Arabija, najuticajnija članica OPEC, koja od svih zemalja na svetu ima najniži trošak proizvodnje nafte, želi da dodatnim rušenjem cene uništi proizvodnju u drugim zemljama kako bi zadržala udeo u ukupnoj svetskoj proizvodnji.
Druge arapske zemlje članice OPEC za sada podržavaju ovakvu politiku Saudijske Arabije, ali na primer, Iran i Venecuela nisu zadovoljni odlukom koja će vrlo verovatno dovesti do dodatnog pada cena. Ipak, saudijski plan za sada delimično funkcioniše. Proizvodnja nafte u SAD od maja postepeno opada, a broj bušotina je za godinu dana pao sa 1.030 na 545.
Na osnovu odluke donete u petak, većina stučnjaka za naftno tržište očekuje da će cena nafte vrlo brzo pasti ispod 40 dolara po barelu, a neki čak ne isključuju ni pad na 30 dolara. Analitičari Admiral Marketsa se slažu da postoji velika verovatnoća da će cena nafte u kratkom roku pasti ispod 40 dolara, ali da se neće zadržati duže od nekoliko meseci.
Dodatni pad cene će ubrzati zatvaranje bušotina koje imaju visok trošak proizvodnje te dovesti do otkazivanja novih investicija u naftnoj industriji što će dugoročno smanjiti razliku između ponude i potražnje. Sve niža cena će povećati potražnju nafte. Kina je već najavila da će u 2016. kupiti dvostruko više nafte kako bi iskoristila nisku cenu i napunila strateške rezerve.
Kada se uzmu u obzir događaji neočekivani događaji kao što su političke krize i potencijalni teroristički napadi, velika je verovatnoća da će cena nafte ponovno početi da raste i dosetići 80 dolara po barelu mnogo pre 2020. godine do kada to očekuje Međunarodna energetska agencija (IEA).
