Yahoo News: Kako Beograd UNIŠTAVA čuvenu evropsku reku - BIZlife

Prijavite se na naš newsletter "PREGLED DANA"

    Yahoo News: Kako Beograd UNIŠTAVA čuvenu evropsku reku

    Nedaleko od istorijskog središta Beograda, otvaraju se vrata ograde kako bi kamioni mogli da dođu do obale Dunava gde ispuštaju kanalizacioni otpad u jednu od omiljenih evropskih reka, piše Yahoo News.

    Nije to tajna operacija, ali niko ne voli baš previše o tome da govori u glavnom gradu Srbije – jedinom u kojem se nefiltrirane otpadne vode ispuštaju direktno u drugu po veličini evropsku reku, prenosi Jutarnji list.

    Težak smrad izdiže se nad smeđom tečnošću koja ističe u korito reke, što je posve drugačija slika od one koja je inspirisala Johana Štrausa da napiše svoj slavni valcer “Na lepom plavom” Dunavu.

    Ribari koji žive od ulova iz reke Dunava i Save, koje se spajaju u blizini stare beogradske tvrđave, smatraju ovu svakodnevnu praksu katastrofom.

    “Plače mi se, a nikoga nije briga”, kaže ribolovac Dragoljub Ristić (59).

    Oko trećine Beograda, grada od 1,6 miliona stanovnika, nije spojeno na kanalizacijski sistem nego se oslanjaju na septičke jame koje se kamionima prazne direktno u reku. Ostali ispuštaju nefiltrirane otpadne vode u reku kroz stotinak odvodnih kanala.

    Otprilike 190 miliona kubnih metara otpadnih voda – što je ekvivalentno 60.000 olimpijskih bazena – izliva se u reku svake godine, procenjuje ministarka infrastrukture Zorana Mihajlović.

    “Nijedan veliki evropski grad ne čini takav zločin prema svojoj reci”, kaže zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić koji poziva da se uspostavi pravilan sistem za rešavanje otpadnih voda.

    Dunav izvire u Nemačkoj i tokom dugim 2.850 kilometara vijuga kroz devet zemalja sve do ušća u Crnom moru. Grupa austrijskih naučnika je 2019. uočila “kritičnu” prisutnost bakterije Ešerihija koli u srpskom delu reke, za šta stručnjaci kažu da je znak visokog nivoa organskog zagađenja.

    Ako bi takva voda ušla u probavni trakt čoveka, izazvala bi infekcije, kaže Igor Jezdimirović iz nevladine organizacije Inženjeri zaštite životne sredine.

    Zahvaljujući svojoj veličini i snazi, Dunav sam sebe uglavnom uspešno čisti, kaže Božo Dalmacija, profesor hemije i vodeći stručnjak za temu kvalitete vode u Srbiji.

    Većinu godine, količina bakterija ne prelazi 500 mikrograma na jedan mililitar, što je nivo koji ne predstavlja opasnost za zdravlje.

    Oni koji svoj život provode na reci kažu kako su već uočili promene s nakupljanjem otpada u rečnom koritu.

    I dok naučnih studija na tu temu još nema, ribari kažu kako su otpadne vode uticale na raznovrsnost ribe koja se ulovi u njihove mreže.

    Riba ozimica sve je ređa, dok su češće ribe koje se kreću i hrane po dnu, poput somova. Ubili smo sve naše reke, ubićemo i ovu. Dunav je vrlo jaka i moćna reka koja uspeva samu sebe da očisti, ali to neće moći da čini zauvek, kaže ribar Mladen Jović (59).

    Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, te se nada da će se priključiti zajednici do 2025. Pitanje životne sredine u tome je jedna od glavnih prepreka, a potrebno je i do pet milijardi evra investicija kako bi se izgradila neophodna ekološka infrastruktura.

    Željno čekajući rešenje…

    Krajem jula predsednik Aleksandar Vučić objavio je da će 70 opština širom zemlje dobiti pogone za pročišćavanje voda i sisteme odvodnje. Od tada o tome nema novih vesti, a Ministarstvo zaštite životne sredine odbilo je da komentariše slučaj i pojasni ko bi taj projekat trebalo da finansira.

    “S trenutnim budžetom to jednostavno ne možemo da napravimo”, kaže Dalmacija.

    Zamenik gradonačelnika Beograda obvezao se pre pet godina da će kanalizacioni sistem grada biti dovršen do 2020. godine što je rok koji je u međuvremenu dva puta probijan: na 2025. i nedavno na 2029.

    U januaru su beogradske gradske vlasti potpisale sporazum sa China Machinery Engineering Corporation (CMEC) da započnu konstrukciju postrojenja za filtriranje otpadnih voda, ali izgradnja još nije počela jer Srbija prvo mora da osigura novac za taj projekat.

    Jezdimirović iz udruženja za zaštitu životne sredine željno iščekuje rezultate: “Kao što su naši stari govorili: dela, a ne reči”.

    Izvor: Nedeljnik

    Foto: BIZLife

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE