Za HRANU da ne brinemo, za CENE da brinemo...malo - BIZlife

Prijavite se na naš newsletter "PREGLED DANA"

Za HRANU da ne brinemo, za CENE da brinemo…malo

Prolećna setva na planiranih dva miliona hektara već je počela, a hrane će uprkos vanrednom stanju zbog pandemije virusa korona u našoj zemlji biti dovoljno za sve.

Ceh situacije u kojoj smo najviše će, smatraju agrarni analitičari, platiti mali i srednji proizvođači, pre svega povrća, jer svoju robu ne mogu da prodaju na pijacama koje su zatvorene.

Krajnji ceh platiće i potrošači, jer će cene biti neznatno veće kada se kriza izazvana virusom bude završila.

Analitičar i koordinator u Nacionalnom timu za preporod Srbije, Branislav Gulan, kaže da je seljak državi uvek pomagao kada je u krizi, a da mu država to nikada nije vratila.

Ove godine setva će biti na dva miliona hektara, setva šećerne repe na 40.000 hektara je pri kraju, a prema rečima Gulana, u planu je da se kukuruz seje na milion hektara, suncokret na 220.000 i soja na nekih 200.000 hektara.

“Država se nije setila da setva ne može da čeka. Imamo 120.000 seljaka koji imaju više od 70 godina i kako oni da izlaze na njive. Osim toga, imamo 217.623 seljaka koji imaju do dva hektara zemlje, znači ta zemlja njima život znači, od nje žive”, ističe Gulan za Danas.

Poljoprivrednici, međutim, napominje on, neće dozvoliti da njive ostanu neobrađene, tako da nema brige za hranu jer ćemo je imati dovoljno.

“Hrane će biti dovoljno, ne treba da brinemo. Biće je manje za izvoz, ali neko mora da plati ceh. To će se osetiti i na cenama, koje će biti malo veće”, napominje Gulan.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da je sada za obradu stiglo ono što je posađeno i posejano tokom jeseni i da je sigurno da će neke od tih kultura imati nešto višu cenu, poput luka, tikvica, salate, praziluka, svega što rano sazreva.

“Cena će biti veća zato što će sada ta hrana ići preko posrednika, neće se prodavati direktno na pijacama, koje su zatvorene.”

Mislim da će najviše problema imati mali i srednji proizvođači, a njih je najviše u Srbiji. Oni su navikli da svoju robu prodaju na pijacama, a sada nemaju gde, ističe Prostran.

“Zato mislim da bi dobra mera bila kada bi pijace, kao u nekim drugim državama poput Hrvatske, bile otvorene, da bude, na primer, zauzeta svaka druga ili treća tezga, a da se kontroliše ulaz”, kaže Prostran.

Drugi sektori u poljoprivredi nisu toliko ugroženi, a neki su, ističe Prostran, poput mlinara i dobro prošli jer su imali povećanu tražnju, ali i veći izvoz.

Osim otvaranja pijaca uz dodatne mere zaštite, Prostran se zalaže i za to da se poljoprivrednicima omogući da obrađuju svoju zemlju do 20 časova jer se “oni ionako ne druže ni sa kim u vreme radova na njivi osim sa svojim traktorima”.

“Treba iznegovati sada voćnjake, onda i one kulture koje su posejane jesenas – pšenicu, koje ćemo imati na 570.000 hektara, ali i ječam, raž. Treba omogućiti ratarima da završe setvu i sve te radove”, napominje Prostran.

On veruje da će poljoprivreda, iako joj se u mirnodopskim uslovima uvek umanjuje značaj, i ovog puta izvući domaću ekonomiju, da će setva uspešno biti završena, kao i da će biti rasta cena, pre svega povrća, ali da će taj rast biti sezonski.

Sve informacije o koronavirusu možete pronaći u posebnoj rubrici na našem sajtu COVID-19.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

What's your reaction?

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

MAGAZINE ONLINE