ZAGAĐEN vazduh u Srbiji ODNESE više od 6.000 života godišnje

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    ZAGAĐEN vazduh u Srbiji ODNESE više od 6.000 života godišnje

    Više od 6.000 smrtnih slučajeva godišnje pripisano je zagađenju vazduha u Srbiji, a od toga gotovo 2.000 građana izgubi život u Beogradu, rečeno je za Politiku u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

    Na kvalitet vazduha u prestonici uglavnom utiču intenzivan saobraćaj, grejanje na čvrsto gorivo i industrija poput elektrane u Obrenovcu.

    Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, tokom 2018. godine nivo zagađenja vazduha svrstava Beograd među gradove u kojima koncentracija zagađivača više puta premašuje preporučene vrednosti, a ugroženi su još i Pančevo, Užice, Kosjerić, Valjevo, Smederevo, Kraljevo, Kragujevac, Subotica, Sremska Mitrovica, Bor.

    Poslednje procene Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2016. godine pokazuju da je zagađenje vazduha odgovorno za više od sedam miliona preuranjenih smrtnih slučajeva u svetu.

    Šef Kancelarije SZO u Srbiji Marijan Ivanuša kaže za Politiku da zagađenje vazduha može rezultirati različitim ozbiljnim bolestima.

    Procene ukazuju da je u 2016. godini više od polovine preuranjenih smrti usled zagađenja vazduha bilo zbog bolesti srca i moždanog udara, dok je četvrtina umrla usled posledica bolesti pluća, uključujući i rak ovog organa.

    Kod dece i odraslih kratkotrajna i dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu može dovesti do smanjene funkcije pluća, respiratornih infekcija i pogoršanja astme. Izlaganje trudnica zagađenom vazduhu povezano je s nepovoljnim ishodima rođenja bebe, kao što su mala porođajna težina, ili prevremeni porođaj.

    Novi dokazi ukazuju na to da zagađenje vazduha može uticati na dijabetes i neurološki razvoj dece. Od velikog značenja je stopa zagađenosti vazduha i trajanje izloženosti zagađenom vazduhu, pa i prisutnost više faktora rizika istovremeno.

    Članovi domaćinstava s malim primanjima i ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti su podložniji štetnim efektima, jer su obično lošijeg zdravlja, izloženi su više različitim faktorima rizika i obično imaju manji “kapacitet” za suprotstavljanje rizičnim faktorima, kaže Ivanuša.

    Za svaki od gradova s najvećim zagađenjem treba pogledati tačne rezultate merenja koje obavlja zvanična institucija jer se samo tako može dobiti uvid u pouzdane podatke.

    Vazduh nije uvek zagađen, jer to nije trajno stanje, pa treba pratiti kratkoročne (maksimalna satna i dnevna koncentracija) i dugoročne podatke (na primer, broj dana u godini kada su vrednosti prevaziđene) o zagađenosti. Obično se prate određeni gasovi i sitne čestice (od 10 i 2,5 mikrona).

    Onda kada postoji povećana zagađenost vazduha treba izbegavati fizičku aktivnost napolju. Preporuka je da se tada zadržavamo u stanu, a ujedno se savetuje izbegavanje pušenja cigareta u životnom prostoru.

    Zagađenost vazduha je naročito uočljiva u gradovima koji se nalaze u dolinama ili kotlinama, gde nema strujanja vazduha.

    Izvor: Politika

    Foto: BIZLife

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE