Zapadni Balkan pojačao investicije dok ostatak Evrope pada

Direktne strane investicije u regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) opale su u 2017. za 25 odsto u odnosu na 2016., rekordnu od svetske krize 2008., na samo 72 milijarde evra, navodi Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW) u novom izveštaju.

I dok je pad direktnih stranih investicija u članicama EU iz centralne i istočne Evrope (EU-CEE) bio 20 odsto, a u Belorusiji, Kazhastanu, Moldaviji i Ukrajini 36 odsto, na Zapadnom Balkanu je ostvaren rast od 18 odsto, navodi EuroAktiv.

U izveštaju „Direktne strane investicije u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi: pad zbog dezinvestiranja“ ocenjuje se da 2017. nije bila izuzetak po nivou investicija već povratak na prosek iz perioda 2011-2015.

Rast „grinfild“ investicija

Gledano prema broju projekata, u celom regionu u 2017. je zabeležen rast „grinfild“ direktnih stranih investicija, za 7,4 odsto i to treću uzastopnu godinu, ali je vrednost pala u odnosu na izuzetno dobar rezultat u 2016. Prodaja imovine domaćim investitorima posle dezinvestiranja smanjila je priliv direktnih stranih investicija, navodi se u izveštaju.

Ukazuje se na „repolonizaciju“ finansijskog sektora i medija u Poljskoj, preuzimanje strane imovine u medijima i telekomunikacijama od strane domaćih investitora u Češkoj i preuzimanje za račun države u energetici, telekomunikacijama i bankarskom sektoru u Mađarskoj.

Manji „apetiti“ multinacionalnih kompanija

Rast priliva direktnih stranih investicija u 2018. mogli bi da ubeleže regioni EU-CEE i Zapadni Balkan, predviđa Bečki institut. Međutim, investicije se neće vratiti na nivo pre finansijske krize zbog manjih investicionih „apetita“ multinacionalnih kompanija. Ograničen je, kako se ocenjuje, i prostor u ekonomijama domaćinima gde strane kompanije proizvode 40-50 odsto bruto domaćeg proizvoda u poslovnom sektoru, poput Mađarske, Slovačke, Rumunije i Češke.

Izvor: Euroaktiv

Foto: Pixabay