Zaposleni su nova marketinška snaga
Piše: Tanja Tatomirović, komunikolog, direktor komunikacija za region 24 zemlje centralno-istočne Evrope u kompaniji Microsoft
Sećate li se dana kada ste mogli da napišete blog post i delite ga na društvenim mrežama, a vaša publika bi odmah kliknula da vidi o čemu se radi? Ako pogledamo kako je danas, koliko novca moramo uložiti da bismo postali „vidljivi”, očigledno je da su ti dani „organskog uticaja” odavno gotovi.
No, danas pričamo o novim trendovima u marketinškim komunikacijama. Da li mislite i verujete da vaši zaposleni mogu biti vaši najveći influenseri? Ako političari već dosta godina unazad koriste „botove” za širenje svog uticaja, svojih poruka i, generalno, kreiranja javnog mnjenja, onda je logično da to mogu na sličan način raditi i kompanije.
Činjenica je da je internet danas potpuno „zagađen” oglasima, što ostavlja malo prostora da se družimo sa stvarnim ljudima, sa svojim poznanicima ili školskim drugovima na društvenim mrežama. Ipak, angažovanje zaposlenih za komunikaciju na društvenim mrežama pokrenulo je novi talas uticaja influensera, kojima se mnoge kompanije okreću kao efikasnom marketinškom sredstvu. Koristeći snagu sopstvenih zaposlenih, kompanije sada šire svoje poruke kako bi dosegle do šire publike, a da ne moraju da ulože velika sredstva za advertajzing, niti da stvaraju dodatni sadržaj, čuveni „kontent”, namenjen kampanjama na internetu. Poruka svakako putuje, a da to više nisu influenseri kakve smo poznavali doskoro, koji su za 100 evra govorili sve najbolje o najnovijem keksu, ili uživali na turskoj obali sedam dana u vansezoni da bi objavili blog post ili video na Jutjub kanalu o turističkoj agenciji ili destinaciji.
Čak i kada pogledamo statistike od pre samo nekoliko godina, vidimo da 83 odsto potrošača veruje preporukama ljudi koje poznaje, dok 66 odsto kaže da veruje u mišljenja potrošača koja su postavljena na mreži. Ako se sećate kada ste poslednji put rezervisali hotel, gotovo sigurno ste više verovali mišljenjima potpunih stranaca nego onome što stoji u zvaničnom opisu hotela. Ni poznate aplikacije pomoću kojih se informišemo o smeštaju u belom svetu ili Srbiji više ne dozvoljavaju da date svoju ocenu ili napišete komentar ako zaista niste rezervisali preko njih i boravili baš u tom smeštaju.
Isto tako, kada zaposleni šire poruku kompanije putem ličnih naloga na društvenim mrežama, publika će im više verovati nego onome što piše na kompanijskim kanalima. Tako društvene mreže menjaju način na koji kompanije stiču i doživljavaju interakciju sa potencijalnim kupcima, trenutnim klijentima, partnerima, ali i kandidatima za posao.
Ako želimo da takva komunikacija bude uspešna, osnovna komponenta plana mora biti ohrabrivanje zaposlenih da putem društvenih mreža objavljuju poruke u ime kompanije. Ali ovo, takođe, može da dovede do toga da zaposleni osećaju još veću povezanost sa svojim poslodavcima, jer postaju njihovi „advokati”, govore u ime kompanije, poistovećuju se sa njom…
No, ne gledaju svi zaposleni na društvene mreže isto, kao ni na svoj angažman u ime kompanije, makar to bio i običan podeljeni post. Zato, ako neka kompanija zahteva da zaposleni postanu promoteri na društvenim mrežama u njeno ime, mora imati na umu da neće svi zaposleni preko noći postati vredan marketinški kanal. Poslodavci moraju da mere raspoloženje zaposlenih i nivo znanja o komunikaciji na društvenim mrežama ako žele da zaposleni u ime kompanije iznose određene marketinške poruke na ličnim nalozima na društvenim mrežama.
Verovatno postoji određeni broj zaposlenih koji će rado postati promoteri kompanije na društvenim mrežama. Međutim, uvek će postojati određeni broj zaposlenih koji ili ne koriste društvene mreže ili ne žele da ih koriste za marketinšku promociju svoje kompanije. Prema neformalnim istraživanjima koje sam sprovodila, neki zaposleni čak kažu da ne žele da se poslodavac meša u njihov lični život.
Ipak, u današnje vreme digitalnih komunikacija i stvaranja ličnih brendova, za kompanije je važno da podstaknu zaposlene da budu na društvenim mrežama i steknu samopouzdanje u takvoj komunikaciji. Ovde, pre svega, mislim na LinkedIn, kao društvenu mrežu za poslovno komuniciranje.
Anketirala sam kolege iz raznih kompanija u zemlji i regionu o tome da li bi, kao zaposleni, koristili privatne naloge na društvenim mrežama za marketinšku promociju svoje kompanije. Zaključak je jednostavan – to zavisi od poruke o kojoj se radi, ali i od toga da li su zaposleni relevantni da bi podelili neku temu, da li je publika koju oni imaju na društvenim mrežama prava publika za vašu poruku, pa i da li zaposleni deli sopstveni sadržaj toliko često da bi jednom nedeljno ili mesečno tamo mogao da se nađe i sadržaj kompanije u kojoj radi, a da taj sadržaj ne bude opterećenje za njegovu publiku. Ipak, čak i onima koji redovno koriste društvene mreže možda neće biti primereno da to urade u ime svog poslodavca. Zato nijedan poslodavac ne treba da insistira na tome da zaposleni učestvuju u kampanjama na društvenim mrežama. Efekti mogu biti kontraproduktivni, te zaposleni, ukoliko nisu dovoljno vični ili nemaju želju da se time bave, mogu, namerno ili nenamerno, naneti štetu kompaniji.
U velikim kompanijama postoje alati za deljenje kompanijskih poruka i sadržaja na društvenim mrežama, kao što su LinkedIn Elevate, Socciabble itd., koje omogućavaju da već kreirani, odobreni i prilagođeni postovi budu spremni za podelu. Ali i manje kompanije mogu to raditi pomoću nedeljnih kalendara i predloga i plana trenutno važnih tema i postova koji se mogu deliti.
Dakle, trend je potpuno jasan – zaposleni su nova marketinška snaga. Preko njihovih poruka publika će saznati da li ste dobar poslodavac, koje su prednosti novog proizvoda, kako rastete, gde ste otvorili novu kancelariju, da li se, možda, borite za bolje uslove poslovanja i zašto… Takva angažovanost zaposlenih ne štedi samo novac koji biste uložili u kampanje, već doprinosi i razvijanju potpuno novih perspektiva komunikacije. I biće tako sve dok ih kompanije ne zloupotrebe i ne kompromituju, ali se nadam da se to neće desiti brzo, jer su kompanije počele da doživljavaju novu povezanost sa svojim zaposlenima, prigrlivši tu spremnost zaposlenih da dele poruku – postajući „advokati” kompanije u kojoj rade, a istovremeno gradeći lični brend.
Izvor: BIZLife magazin
